Na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije počinje primena dve nove metode u interventnoj kardiologiji koje se do sad kod nas nisu primenjivale.

Transkateterska ugradnja aortnog zaliska (TAVI)
Tradicionalno, bolesnici koji imaju sužen aortni zalistak lečeni su kardiohirurškom operacijom sa otvaranjem grudnog koša, zaustavljanjem srčanog rada i ugradnjom veštačkog zaliska na mesto obolelog. Kao i kod svake velike operacije na srcu, komplikacije nisu retke, što je posebno izraženo kod bolesnika u odmaklom životnom dobu i sa pridruženim bolestima (bolesti bubrega, jetre, pluća itd). Takvi bolesnici imaju veliki rizik da čak i ne prežive operaciju. Poslednjih godina razvijena je metoda kojom se ugradnja aortnog zaliska može izvesti bez otvaranja grudnog koša. Naime, pomoću specijalnih katetera, najčešće pristupom iz prepone bolesnika se ugrađuje veštački zalistak na mesto obolelog. Na ovaj način se izbegava velika hirurška intervencija, smanjuje se rizik za bolesnika, a rezultati su izvanredni. Do sada se ove intervencije nisu radile u Srbiji, a od ove godine, uz podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Udruženja kardiologa Srbije i Radne grupe za kateterizaciju srca i perkutane koronarne intervencije Udruženja kardiologa Srbije, će se ove intervencije raditi i našoj zemlji. Prva dva bolesnika lečena su ovom metodom 5. marta 2014. godine u salama za kateterizaciju srca Kliničkog centra Srbije, a izvršio je tim lekara predvođenih Profesorom Milanom Nedeljkovićem, pomoćnikom direktora Kliničkog centra Srbije, i Profesorom Paolom Usccia-om iz Rima koji godišnje uradi više od 70 ovih procedura.

Zatvaranje aurikule leve srčane pretkomore
Bolesnici koji imaju tzv. aritmiju absolutu su pod visokim rizikom za nastanag moždanog udara (šloga) zbog mogućnosti da se iz tzv. aurikule („kesasti produžetak“) leve pretkomore srca „otkači“ tromb koji potom zapuši krvni sud na mozgu. Ova vrsta moždanih udara je praćena velikim stepenom smrtnosti i invalidnosti. Glavni način na koji se nastanak ove vrste moždanog udara može sprečiti jeste uzimanje tzv. antikoagulantne terapije (lekovi protiv stvaranja krvnih ugrušaka). Međutim, postoji grupa bolesnika koji imaju visok rizik od krvarenja (npr. čir na želucu i dvanaestopalačno crevu, krvarenje iz debelog creva itd.) zbog čega uzimanje ove terapije nije bezbedno za njih. Dakle, jedan problem (šlog) može nastati ako se ne uzima terapija protiv stvaranja ugrušaka, a drugi problem (krvarenje) kod njih može nastati ako uzimaju ovu terapiju. Do pre par godina je to bio gotovo nerešiv problem, sve dok nije napravljen uređaj kojim se ovaj izvor tromba u aurikuli može potpuno zapušiti i time sprečiti da se tromb stvori i eventualno otkači. Ova intervencija se vrši pomoću specijalnih katetera iz prepone bolesnika, bez otvaranja grudnog koša. Od ove godine će se ove intarevencije raditi i u Srbiji, uz veliku podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Udruženja kardiologa Srbije i Radne grupe za kateterizaciju srca i perkutane koronarne intervencije Udruženja kardiologa Srbije, a prve intervencije su predviđene za 7. mart 2014. godine i radiće se u salama za kateterizaciju srca Kliničkog centra Srbije, a izvešće je tim lekara predvođenih Profesorom Milanom Nedeljkovićem, pomoćnikom direktora Kliničkog centra Srbije.