Skup koji je organizovalo Srpsko urološko društvo okupio je oko 250 urologa i onkologa iz Srbije i inostranstva, koji su razgovarali o svim temama dijagnostikovanja i lečenja kancera bubrega, jednog od najpodmuklijih uroloških karcinoma.

„Kod karcinoma bubrega čak 50 odsto pacijenata otkrije se sasvim slučajno, od toga 30 odsto već ima metastaze na drugim organima, a godinu dana od dijagnostikovanja bolesti kod 20 odsto pacijenata se razviju metastaze“, rekao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju KCS, na današnjem skupu lekara u Beogradu. „Uvođenjem prve linije ciljane (target) terapije u Srbiji, postignuti su značajni rezultati u poboljšavanju preživljavanja pacijenata sa metastatskom bolešću, uz adekvatan kvalitet života“, dodao je prof. Džamić.

U Srbiji je pacijentima na raspolaganju prva linija terapije na koju pacijenti reaguju određeni period. Nakon toga, dolazi do zasićenosti organizma, tumor postaje otporan na lečenje i bolest počinje ponovo da se širi. Zbog značajnog produženja života pacijenata i vrlo dobrog kvaliteta života, treba da se borimo barem za drugu liniju terapije. U Evropi postoji medicinska praksa kombinovanja više linija terapije sa osnovnim ciljem da se metastatska, uznapredovala bolest, prevede u hroničnu, što je imperativ savremene onkologije, rekao je prof. Džamić.

Prema podacima Batuta iz 2011. godine, incidencija raste i svake godine se registruje više od 500 novih slučajeva, najčešće među muškarcima u zrelom dobu (podaci iz centralne Srbije). Pretpostavlja se da je taj broj za oko 15 odsto  veći jer je karcinom bubrega najčešće bez simptoma.

Statistika pokazuje da su genetska predispozicija, pušenje, alkohol i gojaznost najčešći faktori odgovorni za nastanak kancera bubrega. Preventivni, periodični, ultrazvučni pregledi, posebno kod ljudi koji u porodici imaju ovu bolest, mogli bi da doprinesu ranom otkrivanju, a početak lečenja u ranoj fazi značajno bi povećao šanse za izlečenje.