На Клиници за неурологију Клиничког центра Србије представљени су резултати лечења епилепсије оперативном методом.

Присутнима су се обратили:

• Академик проф. др Владимир С. Костић, директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије
• Проф. др Драгослав Сокић са Клинике за неурологију Клиничког центра Србије
• Др Владимир Башчаревић са Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије
• Асс. др Златибор Лончар, директор Ургентног центра Клиничког центра Србије

ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ ТЕШКЕ ЕПИЛЕПСИЈЕ

Епилепсија је честа болест од које болује 1% популације (свака 100-та особа коју сретнемо). Процењујемо да у Србији има око 72.000 болесника а да око 30% (око 20.000) слабо реагују на лекове. Око 7.000 болесника има тако тешку епилепсију да је неподношљива, а код њих је могуће да се болест излечи операцијом на мозгу, после пажљивог испитиивања и доказивања места почетка напада.

Клиника за неурологију КЦС и Клиника за неурохирургију КЦС по природи свог посла дуги низ година имају традиционално добар партнерски однос на мисији лечења болесника са неуролошким поремећајима.

Ова сарадња је резултирала и формирањем Центра за епилепсије у којем је обједињен рад неуролога, ЕЕГ техничара, радиолога, неуропсихолога, специјалисте нуклеарне медицине, неурохирурга, анестезиолога, психијатра и патолога. Цела група експерата учествује у комплексном и мултидисциплинарном поступку прехируршког испитивања болесника са тешком епилепсијом која не реагује на лекове. Код подобни кандидата (код којих се подударају промена на магнетској резонанци са зоном одакле епилепсија почиње) се приступа хируршком отклањању оболелог дела мозга. Принцип целог поступка је да пацијент излази из операционе сале исти онакав какав је у њу ушао, са разликом да више нема епилепсију.

Оваква интервенција је до недавно могла да се ради само у развијеним иностраним центрима. Од 2009. године до краја 2013. године је обављена хируршка ресекција епилептогене зоне код 63 болесника од којих је 57 (86%) у дуготрајној потпуној ремисији њихове раније неподношљиво тешке епилепсије. У иностраним центрима цена операција износи од 25.000 Евра или више и поменутим радом је држави и друштву остварена значајна финансијска уштеда (бар 1.500.000 Евра). Још важније, значајан број људи је враћен нормалном и здравом животу.

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ: СТЕРЕОТАКСИЧНО УВОЂЕЊЕ ДИЈАГНОСТИЧКИХ И ТЕРАПИЈСКИХ ЕЛЕКТРОДА У ДУБОКЕ ЗОНЕ МОЗГА РАДИ ЛЕЧЕЊА ТЕШКИХ НЕУРОЛОШКИХ БОЛЕСТИ

Планирамо да у наредном краткорочном периоду освојимо још напредније технике лечења и епилепсије и ектрапирамидних болести коришћењем стерео-ЕЕГа и стереотаксички уведених стимулишућих електрода. Развој ове технологије је наметнуо да сарадња између неурологије и неурохирургије буде још приснија и испреплетанија јер поједине болести све мање праве разлике између неуролошког и неурохируршког посла, односно, методе и знања обе дисциплине су узајамно зависне како у планирању, тако и извођењу и праћењу болесника.

Две главне области у којима неурологија и неурохирургија заједно раде а што је неопходно да се уведе и у Клиничком центру Србије су лечење тешких епилепсија без морфолошких поремећаја и узнапредовалих случајева Паркинсонове болести, дистоније и фармакорезистентних невољних покрета. Ове методе су већ у делимичној и повременој употреби у појединим земљама у региону. Србија по величини популације и другим расположивим ресурсима има и потребу и могућност пре свега у кадровском потенцијалу за реализацију ових технологија.

За обе области заједничка је потреба да се појединим структурама мозга приступи на "минимално" инвазивни начин, тако што се електроде уведу кроз мали отвор на лобањи кроз стереотаксични рам, преко којег се уз коришћење прецизних водиља уводе танке електроде са великим бројем одвојених контаката у жељене делове дубоких структура мозга са прецизношчу делића милиметра. Путања сваке електроде се прорачунава на основу преклопљених снимака магнетске резонанце и ангиографије, како би се електрода сигурно увела а да се при томе не повреде крвни судови и друге осетљиве структуре мозга уз помоћ софистицираних компјутерских алгоритама. На основу тога се одредјују улазне тачке и углови увођења, дубина, као и координате одредишта до којих електрода треба да се доведе.

ПРИМЕНА КОД ТЕШКИХ ЕПИЛЕПСИЈА БЕЗ ОРГАНСКИХ ПРОМЕНА
Код болесника са епилепсијама преко електрода се региструје спонтана активност дубоких структура мозга на основу чега могу да се одреде границе поремећеног ткива које генерише епилепсију. Стимулацијом преко уведених контаката електрода се одређује на ком месту су лоциране важне функције мозга (говор, памћење, моторика, осећаји, чула...) и да ли се преклапају или не са зонама епилепсије које треба да се одстране.

ПРИМЕНА КОД ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ, ДИСТОНИЈЕ И НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА
Код ових болеснника електроде могу трајно да остану у унапред дефинисаним структурама мозга. Њиховом стимулацијом непокретни болесници са Паркинсоновом болешћу враћају покретљивост и самосталност какву су имали у самом почетку болести, а дејство се одржава годинама. Неподношљиви тремор пацијента стимулацијом се утишава у минимално, једва видљиво подрхтавање руку, док се болни, ивалидизирајући мишићи грчеви у болестима које се зову Дистоније блокирају чиме се враћа могућност нормалног коришћења захваћених делова тела.

ПОТРЕБНЕ НАБАВКЕ
Да би се овладало техником стереотаксичног увођења дијагностичких и стимулационих електрода, поред даље обуке већ великим делом припрмљених кадрова неопходно је да се набави стеротаксички рам (који би се монтирао на операциони сто на коме се раде операције) са одговарајућим хардвером за навођење електрода и софтвером за одређивање трајекторије електрода интегрисаним и коматибилним са главним типовима апарата за МРИ и ангиографију.

САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ЛЕЧЕЊУ ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ, ДИСТОНИЈЕ, ТРЕМОРА И НЕВОЉНИХ ПОКРЕТА

Паркиснонова болест се јавља код сваке 100. особе старије од 60 година. Процењујемо да у Србији постоји најмање 15.000 болесника који су значајној мери онеспособљени симптомима болести која постепено напредује.

Лечење лековима је успешно у првих 5 до 10 година трајања болести, а после тога код неких болесника се развијају непокретност (акинезија) или неподношљив тремор делова тела. Клиника за неурологију је освојила савремене и нове методе лечења и каснијих фаза болести специфичном применом константне инфузије леводопе у танко црево или применом посебних медикамената који делују на одређене рецепторске системе у мозгу. У Центру за Дистоније Клинике за неурологију КЦС спроводи се примена ботулинског токсина у захваћене мишиће што доведи до прекида тешких грчева код болесника са Дистонијама, али због привременог дејства процедура мора да се понавља неколико пута годишње.

Ово лечење, иако ефикасно је економски захтевно и компликовано за праћење.

Код ове строго селектоване групе болесника са тешком Паркинсоновом болешћу и болесника са компликованом дистонијом најефикаснији начин лечења представља стимулација дубоких делова мозга електричном струјом из батеријског стимулатора који се уграђује испод коже грудног коша и жицама повезује са стереотачно уведеним електродама. Оваква стимулација се спроводи годинама и омогућава дуготрајну контролу симптома болести, смањење потребе за лековима (и њихових нежељених дејстава) и потребе за честим хоспитализацијама.

Резултати:

• 63 пацијената оперисано ресективном хирургијом
• 52 пацијенатра са ресекцијом темпоралног режња
• 11 пацијената са ресекцијом екстратемпоралног режња
• 2 са интраоперативном електрокортикографијом
• 55/63 (87%) ИЗЛЕЧЕЊЕ епилепсије после 2 или више година од операције, остали значајно побољшање