Нове процедуре у интервентној кардиологији

На Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије почиње примена две нове методе у интервентној кардиологији које се до сад код нас нису примењивале.

Транскатетерска уградња аортног залиска (ТАВИ)
Традиционално, болесници који имају сужен аортни залистак лечени су кардиохируршком операцијом са отварањем грудног коша, заустављањем срчаног рада и уградњом вештачког залиска на место оболелог. Као и код сваке велике операције на срцу, компликације нису ретке, што је посебно изражено код болесника у одмаклом животном добу и са придруженим болестима (болести бубрега, јетре, плућа итд). Такви болесници имају велики ризик да чак и не преживе операцију. Последњих година развијена је метода којом се уградња аортног залиска може извести без отварања грудног коша. Наиме, помоћу специјалних катетера, најчешће приступом из препоне болесника се уграђује вештачки залистак на место оболелог. На овај начин се избегава велика хируршка интервенција, смањује се ризик за болесника, а резултати су изванредни. До сада се ове интервенције нису радиле у Србији, а од ове године, уз подршку Републичког фонда за здравствено осигурање, Удружења кардиолога Србије и Радне групе за катетеризацију срца и перкутане коронарне интервенције Удружења кардиолога Србије, ће се ове интервенције радити и нашој земљи. Прва два болесника лечена су овом методом 5. марта 2014. године у салама за катетеризацију срца Клиничког центра Србије, а извршио је тим лекара предвођених Професором Миланом Недељковићем, помоћником директора Клиничког центра Србије, и Професором Паолом Усцциа-ом из Рима који годишње уради више од 70 ових процедура.


Затварање аурикуле леве срчане преткоморе
Болесници који имају тзв. аритмију абсолуту су под високим ризиком за настанаг можданог удара (шлога) због могућности да се из тзв. аурикуле („кесасти продужетак“) леве преткоморе срца „откачи“ тромб који потом запуши крвни суд на мозгу. Ова врста можданих удара је праћена великим степеном смртности и инвалидности. Главни начин на који се настанак ове врсте можданог удара може спречити јесте узимање тзв. антикоагулантне терапије (лекови против стварања крвних угрушака). Међутим, постоји група болесника који имају висок ризик од крварења (нпр. чир на желуцу и дванаестопалачно цреву, крварење из дебелог црева итд.) због чега узимање ове терапије није безбедно за њих. Дакле, један проблем (шлог) може настати ако се не узима терапија против стварања угрушака, а други проблем (крварење) код њих може настати ако узимају ову терапију. До пре пар година је то био готово нерешив проблем, све док није направљен уређај којим се овај извор тромба у аурикули може потпуно запушити и тиме спречити да се тромб створи и евентуално откачи. Ова интервенција се врши помоћу специјалних катетера из препоне болесника, без отварања грудног коша. Од ове године ће се ове интаревенције радити и у Србији, уз велику подршку Републичког фонда за здравствено осигурање, Удружења кардиолога Србије и Радне групе за катетеризацију срца и перкутане коронарне интервенције Удружења кардиолога Србије, а прве интервенције су предвиђене за 7. март 2014. године и радиће се у салама за катетеризацију срца Клиничког центра Србије, а извешће је тим лекара предвођених Професором Миланом Недељковићем, помоћником директора Клиничког центра Србије.