Отворена прва банка репродуктивних ћелија у Србији

У Гинеколошко-акушерској клиници (ГАК) Клиничког центра Србије данас је отворена прва банка репродуктивних ћелија у Србиј, што ће паровима без деце омогућити да лечењем у земљи добију потомство. У банци ће се чувати сперматозоиди и јајне ћелије, али и ембриони донатора, а сви парови који имају проблем са зачећем, из банке ће добити репродуктивни материјал.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је у опрему уложено око милион евра и да су ембриолози, биолози, генетичари, гинеколози и инфектолози прошли све неопходне обуке.

"Парови из Србије који имају проблем са зачећем, више не морају да иду у иностранство како би се остварили као родитељи. То могу сада да ураде и у Србији", рекао је Лончар и додао да су донети неопходан закон и сви подзаконски акти како би се та област прецизно дефинисала.

Лончар је позвао грађане Србије да се укључе у пројекат како би било што више донатора и како би што више парова без деце добило потомство.

Директор Клиничког центра Србије проф.др Милика Ашанин истакао је да је поносан што је за место ове банке одабран КЦС, односно Клиника за гинекологију и акушерство, јер је то најсатарија и највећа установа овог типа у земљи и шире, која испуњава све предуслове за функционисање овако захтевног и одговорног здравственог поступка, од изузетног значаја за целу земљу.

Директор ГАК-а Александар Стефановић рекао је да више од 15 одсто парова у Србији има проблем са стерилитетом. Он је подсетио да се од 1991. године у ГАК-у у Вишеградској ради поступак вантелесне оплодње и да је тада рођена прва беба.

Захваљујући банци репродуктивних ћелија, жене и мушкарци у Србији моћи ће да о трошку државе замрзну своје полне ћелије и ембрионе, као и да их поклоне другим људима који не могу да се остваре као родитељи.

Право да буду донори репродуктивног материјала имају жене које су здраве физички и психички и које су старе између 21 и 34 године и мушкарци до 40 година.

Законом је предвиђено да сви донори јајних ћелија, сперматозоида и ембриона буду анонимни за примаоца, али ће морати да прођу неопходне здравствене прегледе и психолошке процене, као и да се тестирају на полно преносиве болести.

Анонимност је загарантована и подаци о донору неће моћи да се добију, осим због медицинских индикација за дете.

КЦС/ Тањуг