Проф. др Миљко Ристић је рекао да је 52-годишњем пацијенту пресађено срце даваоца који се налазио у стању мождане смрти. Пацијент је у стабилном стању и показује добре здравствене параметре, рекао је Ристић, додајући да ова трансплантација после толико година представља ново поглавље у области кардиохирургије.

"Нећемо се зауставити на неколико почетних операција већ ћемо настојати и наставити уз помоћ Републичког фонда за здравствено осигурање да их буде још више", рекао је Ристић.

Он је навео да је у Србији годишње потребно обавити између 70 до 80 трансплантација будући да смо на "водећем" месту у свету по броју кардиоваскуларних болесника.

Првих шест трансплантација у Србији урађено је 1995. године у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње у Београду, али оне нису дале задовољавајуће резултате па је тај програм био обустављен до сада, рекао је доктор.

Према његовим речима, ова метода и метода трансплантације са вештачким срчаним пумпама ради се већ дуги низ година у свету али је нажалост Србија ту у великом заостатку и било је крајње време да почне да се бави тим програмом.

Ристић сматра да је разлог што Србија заостаје у програмима трансплантације то што питање донора и Закон о трансплантацији нису били регулисани до 2010. године, јер без закона ту методу није био могуће радити, али и да су људи који су раније руководили кардиохирургијом у Србији делом одговорни што тај метод није заузео своје право место. "Покренут је механизам да се ови поступци уврсте у стандардне методе хируршког лечења срчаних болесника", нагласио је он.

Ристић је истакао да пацијенти којима је извршена транплантација, теоретски, а и практично могу да живе до 20 година, али да је 10 година очекивани период квалитетног живота.

Неповољна страна транпслантације срца је имуносупресивна терапија која има нека нежељна дејства и која се испољава у мањој или већеој мери код појединих пацијената у смислу развоја неких болести и оштећења других ткива, указао је Ристић. Међутим, како је навео, у тим случајевима, лекари воде рачуна и о томе и примењују адекватне методе лечења, па код таквих пацијената долази у обзир и реимплантација срца, односно поновна трансплантација.

Владан Герасимовић (52) из Лазаревца, коме је урађена трансплантација срца успешно се опоравља, свестан је, комуникативан, узима храну на уста, а лекари се надају да ће за дан или два напустити интензивну негу и прећи на одељење.

На орган, како каже, чекао је од маја ове године, али је болест дијагностикована пре више од деценију.

"Проф. Миљко Ристић и конзилијум су решили да другог лека нема него да се уради трансплантација срца. Моје је радило веома слабо са свега 13 до 15 одсто", каже Герасимовић.

Он се захвалио породици донора, али и целом трансплантационом тиму који је предводио директор КЦС Миљко Ристић, што су му дали шансу за нови живот.

Начелница анестезије и реанимације Клинике за кардиохирургију КЦС др Љиљана Шошкић рекла је да се критичан период за овог пацијента полако завршава. Најкритичнији период, како каже, био је онај у операционој сали и тај период је добро прошао. "Следећи критичан период је у соби интензивне неге и сада се и он завршава. Пацијент је свестан, комуникативан, стабилан, узима храну на уста. Још је везан за кревет", нагласила је др Шошкић.

Она је додала да су Герасимовићу јуче извађени дренови и кренуло се са дозираним оптерећењем, да ради пасивне и активне вежбе у кревету.

Следећи корак је, како наглашава, да седне на ивицу кревета а затим да устане и крене са кратким шетњама.

За дан или два докторка очекује да ће пацијент моћи да напусти интензивну негу и пређе на одељење. У болници ће како каже морати да остане до месец дана, а бригу и праћење његовог здравственог стања преузимају кардилози.

Тањуг