Практични савети

САВЕТИ ПАЦИЈЕНТИМА СА ОСЛАБЉЕНИМ СЛУХОМ

Ослабљен слух, заглушеност и запушеност, зујање и вртоглавица су чести симптоми обољења ува. Ослабљен слух може бити:

  • последица старења,
  • оштећења слуха услед буке или неког специфичног обољења,
  • услед присуства ушне масти у спољашњем слушном ходнику,
  • услед запаљења средњег ува,
  • последица вирусне инфекције


Зујање је такође врло често симптом обољења ува. Пацијенти са свим овим наведеним тегобама треба да се јаве оториноларингологу који ће спровести дијагностички поступак. Све ове наведене тегобе и обољења у највећем броју случајева могу се успешно лечити одређеним терапијским поступцима, лековима, слушним апаратима или хируршким интервенцијама.

Наведене процедуре могу пацијентима значајно поправити или вратити слух и омогућити квалитетан живот, или зауставити даље пропадање слуха.

Комплетна дијагностика и терапија се може спровести на Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.

САВЕТИ ПОСЛЕ ТОНЗИЛЕКТОМИЈЕ

Крајници (или палатиналне тонзиле) су два органа која се претежно састоје од лимфног ткива, и налазе у тонзиларним ложана са обе стране језика. Трећи крајник (или правилније аденоидна вегетација) је накупина лимфног ткива која се налази из шупљине носа, на крову ждрела. Хирушка интервенција уклањања палатиналних тонзила се назива тонзилектомија, а уклањања аденоидне вегетације аденоидектомија. Хирушка интервенција се изводи према утврђеним медицинских индикацијама ( честе гнојне ангине ) у општој анестезији. Уобичајено је да, уколико не дође до компликација постоперативно, пацијент остаје хоспитализован на клиници до 24х сата после интервенције. Контроле оперисаних пацијената се заказују у складу са договором са хирургом који је учинио интервенцију. По отпусту са клинике, информисан о радном времену клинике у којој је пацијент оперисан, као и најближим доступним дежурним хирушким установама (у случају да дође до јављања постоперативних компликација).

После тонзилектомије или аденоидектомије, на месту тонзила или аденоида долази до стварања белих фибринских наслага, које саме од себе отпадају када дође до епителизације ткива испод њих. Ове беле наслаге нису знак инфекције и њихово постојање не треба бринути пацијента. Не сме доћи до насилног механичког скидања фибринских наслага, обично храном или предметима, јер може доћи до обилног крварења. Такође, пацијенти могу имати непријатан задах из уста због постојања ових фибринских наслага, док не отпадну, што је уобичајено у постоперативном току..

Процес опоравка после операције траје у просеку две до три недеље. Постоперативно током тог периода се препоручује следеће:

  1. Уношење течности. Пацијенту се саветује да пије доста течности, у виду воде, чајева, супе, да не дође до дехидратације. Не препоручују се јако слатки воћни и газирани сокови, као ни јако врући и загрејани напици. Некада се дешава да постоперативно дође и до мучнине праћене повраћањем, тако да у том случају треба уностити још више течности. Уколико дође до дехидратације праћене слабошћу, јавити се свом лекару.
  2. Исхрана. Код тонзилектомисаног пацијента препоручује се блага кашаста и пасирана храна. Треба избегавати јако зачињену храну, преврућу храну, разне грицкалице. Сладолед се може конзумирати, али препоручљиво је узимати неутралне укусе (нпр. ванилу). Због бола у грлу приликом гутања и жвакања који се јавља постоперативно, пацијент ће имати мањих или већих проблема са исхраном, и може доћи до губитка на тежини, што је уобичајено. Треба се трудити да се исхрана спроводи редовно, у виду мањих, али чешћих оброка, без обзира на бол. Не треба гладовати.
  3. Бол и повишена температура. Постоперативно пацијент ће осећати бол у мањој или већој мери, што је индивидуално; као и временски период трајања бола. Бол се може јавити у грлу, врату и у ушима обострано. Може доћи и до јављања повишене темературе. Ове тегобе су уобичајене после оваквих хир. интервенција. Бол и повишену темературу треба решавати узимањем аналгетика који су доступни на тржишту у прописаним дозама (нпр. Бруфен, Парацетамол, Панадол, Ефералган). Треба избегавати аналгетике као што су Андол и Аспирин. Уколико је тел. температура виша од 38Ц, јавити се свом лекару.
  4. Активност. У периоду опоравка, треба избегавати све врсте јачих активности, напорне тренинге, бављење спортом. Ово подразумена боловање са посла или поштеда од вртића или школе. Код одраслих повратак на посао и код деце повратак у школу, планирати тек по увођењу нормалног режима исхране и обустављања аналгетске терапије. Путовања далеко од здравствених установа или авионом се строго забрањује у периоду опоравка.
  5. Посете. Посете пацијенту треба свести на минимум. Не долазити у контакт са особама које имају неку врсту респираторне инфекције, поготову са болесном децом. Свака инфекција у постоперативном току може потенцијално довести до крварења.
  6. Хигијена. Свакодневно одржавати хигијену тела и усне дупље, нормално се купати и туширати, али не врелом водом. Нормално прати зубе. Избегавати парна купатила, сауне, вреле купке, масажне каде са топлом водом.
  7. Дисање. У периоду опоравка може доћи до отежаног дисања на уста, хркања, осећаја страног тела у грлу, што је последица отока у грлу. Када оток спадне, најкасније до 10-14 постоперативног дана, дисање на нос и уста ће бити нормално.

Крварење. Може доћи до повремене појаве сукрвичавог садржаја у испљувку у периоду опоравка. У случају јављања веће количина свеже црвене крви у устима треба се јавити свом лекару. Пацијент треба остати смирен и доћи до најближе дежурне хирушке здравствене установе, пожељно оне у којој је хирушка интервенција и рађена. Треба обавезно доћи у пратњи, не седати у возило самостално и довозити се до здравствене установе.

Уколико има недоумица и нејасноћа око било којег од ових савета, треба разговарати са својим хирургом.

АЛЕРГИЈСКИ РИНИТИС Ј30

Алергијски ринитис је хронични запаљенски процес слузнице носа настао као последица деловања алергена. Најчешће се јавља код школске деце и младих одраслих особа, а ретка је појава после 65. године живота.

Алергијски ринитис се класификује на основу неколико критеријума:

  1. Према изложености узрочном алергену: сезонски (изазван различитим врстама полена, поленска кијавица), перенијални (изазван алергенима који постоје преко целе године) и професионални (изазван алергенима на радном месту).
  2. Према дужини трајања симптома болести: интермитентни (симптоми трају мање од четири дана недељно или мање од четири недеље) и перзистентни (симптоми трају дуже од четири дана недељно или дуже од четири недеље).
  3. Према интезитету симптома болести: благ (не нарушава квалитет живота) и умерен односно тежак (изазива поремећај једног или више параметара квалитета живота: поремећај спавања, поремећај дневне активности, спорта и рекреације, проблеми на радном месту или у школи и појава непријатних симптома).


Сезонски алергијски ринитис се одликује појавом симптома у сезони полена узрочника, али код великог броја болесника симптоми се настављају и у постсезони као последица неспецифичних хиперреактивних реакција и придружене инфекције. Главни симптоми су кијање, обилна секреција из носа, свраб у носу и очни симптоми (црвенило вежњача, сузење), с тим што увек постоји мањи или већи степен опструкције носа.

Перенијални (целогодишњи) ринитис карактерише присуство симптома током целе године. Главни симптом је опструкција носа са свим последицама које проистичу из хроничног отежаног дисања на нос: главобоља, губитак чула мириса, осећај сувоће у ждрелу, заглушеност ушију и ослабљен слух.

Терапија алергијског ринитиса зависи од врсте алергена узрочника, интензитета и трајања симптома и постојања придружених болести. Лечење може бити специфично усмерено према узрочнику (мере избегавања алергена и алерген специфична имунотерапија) и неспецифично (мере избегавања провоцирајућих фактора, медикаментна и хируршка терапија).