Тумори бубрега - Терапијски императив друга линија циљане терапије

Скуп који је организовало Српско уролошко друштво окупио је око 250 уролога и онколога из Србије и иностранства, који су разговарали о свим темама дијагностиковања и лечења канцера бубрега, једног од најподмуклијих уролошких карцинома.

„Код карцинома бубрега чак 50 одсто пацијената открије се сасвим случајно, од тога 30 одсто већ има метастазе на другим органима, а годину дана од дијагностиковања болести код 20 одсто пацијената се развију метастазе“, рекао је проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију КЦС, на данашњем скупу лекара у Београду. „Увођењем прве линије циљане (таргет) терапије у Србији, постигнути су значајни резултати у побољшавању преживљавања пацијената са метастатском болешћу, уз адекватан квалитет живота“, додао је проф. Џамић.

У Србији је пацијентима на располагању прва линија терапије на коју пацијенти реагују одређени период. Након тога, долази до засићености организма, тумор постаје отпоран на лечење и болест почиње поново да се шири. Због значајног продужења живота пацијената и врло доброг квалитета живота, треба да се боримо барем за другу линију терапије. У Европи постоји медицинска пракса комбиновања више линија терапије са основним циљем да се метастатска, узнапредовала болест, преведе у хроничну, што је императив савремене онкологије, рекао је проф. Џамић.

Према подацима Батута из 2011. године, инциденција расте и сваке године се региструје више од 500 нових случајева, најчешће међу мушкарцима у зрелом добу (подаци из централне Србије). Претпоставља се да је тај број за око 15 одсто већи јер је карцином бубрега најчешће без симптома.

Статистика показује да су генетска предиспозиција, пушење, алкохол и гојазност најчешћи фактори одговорни за настанак канцера бубрега. Превентивни, периодични, ултразвучни прегледи, посебно код људи који у породици имају ову болест, могли би да допринесу раном откривању, а почетак лечења у раној фази значајно би повећао шансе за излечење.