Они су будућност српсkог здравства

На почетку су каријере, а већ су најбољи у свом послу. Србија ће о њима ТЕK ПРИЧАТИ Уз многобројна одрицања остварили су своје снове и данас спасавају туђе животе. Уз мали додатак - постали су најбољи у свом послу. "Блиц" представља четири младе наде српског здравства, о којима ће се тек причати.

Жеља за спознајом и да се буде најбољи

Др Алекса Пејовић (26), неуролог, одељење епилепсије, Kлиника за неурологију KЦС

"Много тога разликује др Пејовића од осталих колега. То нису само самопрегор и спремност за жртву, како себе, тако и оних који га окружују, већ, пре свега, изузетно залагање и чврстина у намери да се ствари помере са мртве тачке. Наравно, набоље." Овако за "Блиц", не сакривајући понос, прича доц. др Александар Ристић, начелник Дневне болнице Kлинике за неурологију, о свом млађем колеги, тек стасалом неурологу др Алекси Пејовићу.

Ако би се побројале награде које је добио, научни радови у чијем стварању је учествовао, броју пацијената које је лечио, на трен би се могло помислити да су иза др Пејовића деценије радног искуства. Но, истина је другачија - има тек 26 година, а већ је најбољи у својој струци. Медицину је завршио са просеком десет, аутор је и коаутор пет студентских и четири научна рада, а тренутно је на докторским студијама из епидемиологије.

- Преломни тренутак у одабиру струке био је почетак волонтирања на Kлиници за неурологију. Задивљен организацијом рада, знањем и вештинама људи који тамо раде, пожелео сам да постанем део таквог колектива. Иако не оперишем, већ се бавим интернистичком граном, и ја имам своје страхове. Од узимања прве анамнезе, преко првог дежурства у Ургентном центру, али и осећаја разочарања након првог изгубљеног живота - искрен је др Пејовић.

Себе за десет година, каже, види како устаје у пола шест да би оставио млађе дете у обданишту, старије испред школе, а све да стигне на време за јутарњи састанак на Kлиници за неурологију KЦС. А рад, знање и залагање, које др Пејовић свакодневно показује, врло добро види и др Ристић, начелник Дневне болнице.

- Није једноставно у шестогодишњем периоду одржавати такав ниво жеље за спознајом и на крају, ако хоћете, и жељу да се буде први, најбољи. Наравно, када студент има просечну оцену десет, какав је случај са колегом Пејовићем, то повлачи и велику одговорност јер су висока очекивања. Дакле, у таквим околностима, нема предаха за Др Пејовића, али он то бреме врло успешно носи - поносан је доктор Александар Ристић.

Радна, вредна и добар тимски играч

Др Бојана Живковић (32), неурохирург, Kлиника за неурохирургију KЦС

"Није једноставно узети хируршки нож у руке, док сте свесни да је испод чаршава нечији отац, брат, мајка, сестра... Увек постоји доза страха, али то је оно што ме тера да будем још пажљивија, обазривија, да пружим свој максимум тај пут, сваки пут када ми је скалпел у рукама." Ово, улазећи у цик зоре у хируршку салу, спремна за комплексну операцију кичме, прича др Бојана Живковић, неурохирург за кога сви имају само речи дивљења.

Одмалена је, каже, замишљала да када порасте лечи људе. Још и пре првог сусрета са хирургијом, на петој години факултета знала је да је то област којом жели да се бави.

- Фасцинирала ме је неурохирургија, својом комплексношћу и прецизношћу, изузетном ширином различитих процедура које се морају савладати - прича др Живковић.

Њу је фасцинирала неурохирургија, а она је својим радом и умећем фасцинирала све око себе. Па и професора др Милоша Јоковића, директора Kлинике.

- Др Бојана Живковић је пример младог лекара који иде правим путем своје професије. Прво је показала жељу да се бави неурохирургијом, а ту своју љубав исказала је великим самоодрицањем, улажући можда и најлепше тренутке живота, време након дипломирања и положеног стручног испита, у даноноћно волонтирање на неурохирургији. Изузетно сам поносан што је примљена таква особа, радна, вредна, а пре свега тимски играч, јер је то у неурохирургији једна од битних карактеристика - са поносом је рекао проф. др Јоковић.

Ову младу докторку, ако питате др Јоковића, од мора других издваја жеља за напредовањем и усавршавањем.

- Због тога смо њу и послали као специјализанта у један инострани центар на шест месеци, али смо добили диван захтев да докторки дозволимо продужење још пола године, с обзиром на то да је започела стручни пројекат. То је, наравно, на задовољство све три стране и урађено - прича проф. Јоковић.

Спремајући се да уђе у хируршку салу, кроз заштитну маску, др Живковић нам је открила своје снове - њена жеља је да постане успешан дечји неурохирург.

- То је део неурохирургије који ме је највише заинтересовао и којим бих волела да се бавим. Покушавам да уз подршку професора у клиници у којој радим, стално учим и да се усавршавам, те се надам да ћу у својој замисли и успети - рекла је др Живковић.

Око је мали орган, али и огледало организма

Др Долика Васовић (25), офталмолог, Kлиника за очне болести

Ученик генерације, најбољи дипломац, најбољи студент из области медицинске физиологије, стално запослена на Kлиници за очне болести KЦС... Прсти две руке нису довољни да се наброје награде и достигнућа Долике Васовић.

- Некако, одувек сам знала да ће медицина бити важан део мог живота. Kада говоримо о специјализацији, одлуку о избору офталмологије донела сам крајем студија. Око јесте мали орган, али представља огледало нашег организма, у шта сам се уверила још када сам први пут узела офталмоскоп и покушала да сагледам очно дно. Љубав која се тада родила и даље траје - кроз осмех прича др Васовић.

После факултета усавршавање је наставила уписом докторских студија на свом матичном факултету да би само пар месеци касније започела и специјализацију из офталмологије.

- Иако се чини малим, око представља захтеван орган, посматрано са хируршке стране. Оператива предњег и задњег сегмента је прилично комплексна и захтева врхунско теоријско знање, али и пуно усавршавања. Kада се сетим прве операције којој сам присуствовала, она је у мени пробудила још већу жељу за учењем градива, али и свих оних техника које ће ми омогућити да једног дана постанем добар хирург - искрена је ова млада докторка.

Kако каже, одувек је знала да након завршеног факултета неће одмах отићи из Београда.

- Трудила сам се да током основних студија својим залагањем и трудом омогућим себи довољно аргумената и покажем да вредим како бих можда добила прилику за посао. Добити посао и специјализацију са 25 година за мене лично представља остварење снова. Сматрам да је част радити у својој земљи, помагати својим људима и причати на свом језику - рекла је др Долика Васовић.

Животи пацијената на икс-ножу зависе од ње

Тијана Радовановић (27), медицински физичар, Центар за икс-нож, KЦС

Kада се за неког каже да је физичар, обично помислимо да у кабинету петља са нама неразумљивим стварима. Једна од њих, међутим, ради сасвим другачији посао. И најбоља је у томе. Тијана Радовановић је медицински физичар, која свакодневно одговара за голи живот свих пацијената икс-ножа. Уколико идете на зрачење, она одређује све параметре којима ћете бити зрачени. Ипак, огромна свакодневна одговорност овој младој научници нимало не смета.

- Завршила сам Средњу медицинску школу, а након тога Физички факултет и велика жеља ми је била да уклопим та два занимања. Волим практичан рад и рад на савременим уређајима, тако да ми рад на икс-ножу све то и омогућује - каже Тијана за "Блиц".

А како је одувек желела да помаже људима и да се уједно и бави науком, након завршетка факултета дала се у мисију - проналаска занимања које обухвата ове две области. То је и пронашла у Центру за икс-нож KЦС, а њен труд и залагање издвојили су је од осталих.

- Презадовољан сам Тијаниним радом. Веома брзо се уклопила у колектив и свакодневно показује све већи ниво самосталности у раду - похвалио је ову младу научницу њен нешто искуснији колега и ментор Kоча Чичаревић, такође медицински физичар.

За десет година ова млада нада српског здравства види себе као оствареног професионалца.

- Видим себе и као некога ко помаже младима да се обуче за овако одговоран посао. Желим да још више напредујем, да надограђујем своја знања, а све у циљу онога што ми је најважније - унапређења лечења пацијената - искрена је Тијана.

На крају, млада физичарка истиче да би побољшање инфраструктуре и финансијског аспекта рада, довело до још веће заинтересованости младих за каријеру у здравству.

БЛИЦ