Универзитетски клинички центар Србије

Обраћам вам се поводом чланка: Ушуњали смо се у БГ Клинику за ендокринологију и затекли катаклизму аутора Павла Ивковића, објављеног на wеб страници часописа Нова.рс 27.07.2022. године у 19.45ч.

Прво, не знам због чега се аутор чланка „ушуњао“ на Клинику за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије (прави назив). Уласци и „ушуњавања“ особа које нису пацијенти нису дозвољени у епидемији Цовид-19, као и снимање појединих делова клинике. Међутум, да је посета била најављена Управи Универзитетског клиничког центра Србије, аутор чланка би могао добити информације које би помогле да се уравнотежено сагледа стање инфраструктуре на Клиници, па би и тврдња о „катаклизми“ вероватно отпала.

Друго, стање сутерена у згради Клинике за ендокринологију је већ више година незадовољавајуће. За његову санацију је направљен пројекат пре више од годину дана и доћи ће, у склопу целокупног реновирања УКЦС, ускоро на ред, с обзиром на значајна финансијска средства која су за то потребна. Такође, што у вашем чланку није наведено, у истој згради се сада налазе Клиника за ендокринологију са својом поликлиничком службом и Клиника за кардиоваскуларне болести из зграде Поликлинике која се реновира , тако да су се морали активирати и простори који претходно нису коришћени за пријем и обраду пацијената за обе клинике, уз истовремени напор да се ови простори, адаптирају што је могуће брже.

Треће, пандемија Цовид-19 је наметнула посебне услове у којима је простор око пријема био једино место за улаз, као и за излаз из зграде Клинике. Проширење дела у коме је пријем и који претходи одласку на одељења је константан процес и усклађен је да отварањем новим капацитета у новим зградама УКЦС.

Четврто, и можда најважније, у Клиници за ендокринологију се прегледа између 150-250 амбулантних ендокринолошких пацијената дневно уз истовремено око 100 кардиолошких пацијената) и обаве се сложене дијагностичке и терапијске процедуре за које је Клиника једино место у Србији где се обављају. Истовремено је хоспитализовано између 80-90 ендокринолошких пацијената дневно у којих се такође примењују сложене процедуре терцијерног нивоа здравствене заштите. (Имамо захтеве из земље и иностранства да дођу на Клинику ради обучавања). Наравно, да се све ово не ради у просторима обавијеним паучином и са вратима која испадају из шарки. Остали делови Клинике нису луксузни хотел, али омогућавају минимум услова за рад у овој ситуацији. Дакле, поред свих стручних послова, чинимо велике напоре у сарадњи са Управом, да се потребни од скора ангажовани простори приведу својој намени.

На крају, само добра намера, без скривања али и без омаловажавања, може нас довести до побољшања ситуације и даљег развоја. У чланку који сте објавили није је било превише.

Руководилац Клиника за ендокринологију,
дијабетес и болести метаболизма
Универзитетског клиничког центра Србије
Академик проф. др Небојша Лалић