Мултидисциплинарни центар за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска

ЕВРОПСКИ ЦЕНТАР ЗА ХИПЕРТЕНЗИЈУ
Клинике за кардиологију

Мултидисциплинарни Центар за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска, Клиничког центра Србије званично је почео са радом 01. 05. 2010. Године, а од 28. 10. 2010. Постао Европски Центар за хипертензију, што нам омогућује сарадњу са страним експертима из области хипертензије.

Овај Центра је једини у нашој земљи који је објединио рад више специјалиста (кардиолога, ендокринолога, нефролога, неуролога, психијатра, офталмолога, васкуларног хирурга и специјалисту исхране) и посебну пажњу посвећује превенцији, благовременој и правилној дијагнози, индивидуалном избору антихипертензивне терапије, спречавању, раном откривању и лечењу компликација повишеног крвног притиска, као и едукацији лекара и становништва. Центар је опремљен са најсавременијом опремом за дијагнозу, избор адекватне терапије, откривање компликација и праћење особа са повишеним крвним притиском.

Центар своју делатност обавља у просторијама Поликлинике КЦС, приземље амбулатне 1 - 6.

За преглед у Центру потребан је упут лекара специјалисте интерне медицине, заказивање се врши лично. Први прегледи се заказују у року од 30 дана.

За обављање послова и задатака у Мултидисциплинарном Центра за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска систематизацијом су одредејна следећа места:

Начелник Мултидисциплинарног Центра: Проф. др Весна Стојанов – специјалиста интерне медицине - кардиолог - клинички хипертензиолог
Главна сестра Мултидисциплинарног центра: ВМС Милица Маринковић

Лекари:

  •  Мр Др Гордана Вукћевић - Милошевић – специјалиста интерне медицине
  •  Др Сузана Васић – специјалиста интерне медицине
  •  Др Марија Матић - клинички лекар
  •  Др Ненад Радивојевић – на специјализацији из инетрене медицине

Лекари консултанти:

  •  Мр др Светлана Павловић.
  •  Асс Др сци мед Милос Стојановић, - ендокринолог,
  •  Проф. Др Бранко Јаковљевић специјалиста за исхрану
  •  Др Бојан Калезић офталмолог,
  •  Проф. Др Надежда Штернић неуролог
  •  Др сци мед Зорана Павловић – психијатар и
  •  Проф. Др Лазар Давидовић, Доц Др Слободан Цветковић, Проф др Живан Максимовић, Др сци мед Илијас Чинара васкуларни хирург

Медицинске сестре:

  •  ВМС Милена Стојковић
  •  ВМС Маја Бућко
  •  ВМС Душица Матовић (одредјено)
  •  недостаје сестра

Шалтерски радник:

  •  Љиљана Илић

Опис рада Мултидисцуиплинарног Центра

Мултидисциплинарни Центар за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење хипертензије Клинике за кардиологију, Клиничког центра Србије функционише као мултидисциплинарна специјалистичка поликлиничка служба, која обједињује рад више лекара различитих специјалности у циљу бржег и ефикаснијег испитивања и лечења болесника са хипертензијом у поликлиничким условима. Поред тима лекара кардиолога, као окоснице рада Центра, у његовом раду учествују и лекари других специјалности: ендокринолог, нефролог, офталмолог, неуролог, васкуларни хирург и специјалиста исхране. На овај начин пацијент са хипертензијом бива за кратко време испитан амбулантно, односно током 1 - 3 дана, и ординирана најповољнија антихипертензивна терапија.

Оваквим начином организације рада Мултидисциплинарног Центра значајно се смањује број хоспитализованих болесника због хипертензије што представља велику економску уштеду.

Испитивање и лечење болесника са хипертензијом у Мултидисциплинарном Центру обавља се по највишим светским стандардима, а према општеприхваћеним водичима добре клиничке праксе усвојеним у нашој земљи.

Домен рада Мултидисциплинарног Центра је:

  1.  Испитивање и лечење пацијената са нерегулисаним артеријским крвним притиском
  2.  Испитивање узрока настанка хипертензије и дијагностиковање секундарних облика хипертензије
  3.  Испитивање хемодинамских параметара код пацијената са примарном и секундарном хипертензијом у циљу одређивања најповољнијег начина лечења и врсте антихипертензивне терапије
  4.  Контрола ефикасности примењене терапије путем периодичних прегледа пацијената
  5.  Утврђивање стања виталних органа који су изложени компликацијама због нерегулисане хипертензије

Поступак при испитивању болесника и примењене методе прегледа од стране интернисте кардиолога обухватају:

  •  Детаљан интернистички и кардиолошки преглед са анализом електрокардиограма
  •  Амбулаторни мониторинг крвног притиска (АМКП) помоћу апарата за 24 - часовно регистровање притиска и анализа добијених вредности притиска путем компјутерског програма;
  •  Неинвазивно хемодинамско испитивање путем апарата АВЛ и/или апарата Таск Форце монитора и одређивање кључних хемодинамских параметара који учествују у формирању крвног притиска. Анализом ових параметара могуће је закључити о врсти поремећаја који стоје у основи повишеног крвног притиска, а који значајно варирају од пацијента до пацијента. На овај начин могуће је направити правилан избор антихипертензивне терапије код сваког пацијента појединачно, односно реализовати индивидуални приступ приликом одабирања најповољнијег лека за лечење хипертензије, као и праћење дејства лека на вредност крвног притиска.
  •  Ехокардиографски преглед код пацијената са доказаном хипертензијом. Помоћу овог прегледа могуће је открити компликације на срчаном мишићу и срчаним залисцима који настају као последица дугогодишње нерегулисане артеријске хипертензије.
  •  Преглед апаратом за 24 - часовно снимање ЕКГ - а (Холтер мониторинг ЕКГ - а) код пацијената са симптомима срчане аритмије, омаглице или губитка свести. На овај начин могуће је регистровати краткотрајне и пролазне епизоде озбиљних поремећаја срчаног ритма које могу угрозити живот болесника.
  •  Преглед апаратом Артериографом код пацијената са хипертензијом, али и код нормотензивних и здравих младих особа у могућности смо да утврдимо постојање индивидуалног кардиоваскуларног ризика. Имајући у виду да су класични фактори ризика носиоци само посредних информација о атеросклеротичним процесима који изазивају кардиоваскуларне болести, све је већа потреба за неинвазивним методама којима ће се вршити непосредни преглед својства артерија, а којим ћемо побољшати процену кардиоваскуларног ризика, како бисмо атеросклерозу могли открити још у њеној раној, сублиничкој фази.

Преглед лекара других специјалности

Према процени интернисте кардиолога, пацијент се упућује на преглед лекара других специјалности: ендокринолога, нефролога, васкуларног хирурга, психијатра, неуролога, офталмолога и специјалисте исхране.

ОПИС РАДА СПЕЦИЈАЛИСТА КОНСУЛТАНАТА

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ - НЕФРОЛОГ – врши консултативне прегледе у Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска 2 пута седмично по 8х

  •  Врши процену бубрежне функције на основу анамнезних података, клиничког прегледа и лабораторијских анализа
  •  Доноси закључак о евентуалном постојању бубрежног обољења које игра улогу у настанку хипертензије
  •  Закључује о последицана дугогодишње хипертензије на бубрежну функцију
  •  Индикује вршење посебних биохемијских анализа крви и урина као и одређивање клиренса урее и креатинина и 24х протеинурије у циљу испитивања бубрежне функције
  •  Индикује и врши ултразвучни преглед бубрега и надбубрежних жлезда, а применом Допплер методе испитује брзину протока кроз бубрежне артерије са циљем да се искључи сужење бубрежне артерије као узрок хипертензије
  •  Према потреби упућује пацијента на детаљније нефролошко испитивање
  •  По завршеном прегледу нефролог пише лекарски извештај

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛСТА ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ - ЕНДОКРИНОЛОГ - врши консултативне прегледе Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска 2 пута седмично по 8х

  • Врши процену функције ендокриних жлезда (путем физичког прегледа пацијента и прегледа лабораторијских анализа) чији би поремећај могао бити узрок повишеног крвног притиска
  • Индикује да се изврши лабораторијска анализа хормона коре и сржи надбубрежне жлезде (алдостерона и катехоламина) као и хормона штитасте жлезде у циљу утврдјивања ендокриног порекла хипертензије (тумори хипофизе, надбубрежне жлезде - коре и сржи и хиперфункција штитасте жлезде)
  • Према потреби упућује пацијента на детаљније ендокринолошко испитиван
  • По завршеном прегледу ендокринолог пише лекарски извештај

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА ИСХРАНЕ ЗДРАВИХ И БОЛЕСНИХ ЉУДИ – врши консултативне прегледе Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска 2 пута седмично по 8 сата

  • Врши детаљно антропометријско испитивање (мерење телесне тежине, телесне висине, обима тела, процену количине масних наслага у телу).
  • На основу ових параметара одређује индексе (индекс телесне масе, однос струк/кук, проценат масти у телу) који су од значаја за процену здравственог ризика
  • Израђује индивидуални план исхране у циљу корекције телесне тежине и елиминисања или смањења присутних додатних фактора ризика поред хипертензије (хипергликемија, хиперинсулинемија, поремећаји липидног статуса, гојазност)
  • Примењује друге нефармаколошке мере у циљу корекције крвног притиска и присутних фактора ризика
  • По завршеном прегледу пише лекарски извештај

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА ОФТАЛМОЛОГ – врши консултативне прегледе у Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска једанпут седмично у трајању од 8 сати

  • Врши преглед очног дна офталмоскопом у циљу утврдјивања степена (I - IV) хипертензивн ретинопатије која пружа увид о компликацијама хипертензије на малим крвним судовима
  • По завршеном прегледу пише лекарски извештај

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА ОПШТЕ ХИРУРГИЈЕ - ВАСКУЛАРНИ ХИРУРГ – врши консултативне прегледе Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска једанпут седмично у трајању од 4 сата, а пријем за реновазографију отворен 7 дана у недељи

  • На основу анамнестичких података и клиничког прегледа пацијента процењује стање периферног артеријског система
  • При прегледу посебну пажњу обраћа на стање каротидних артерија у циљу упућивања пацијента на детаљније васкуларно испитивање
  • По завршеном прегледу пише лекарски извештај

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА НЕУРОЛОГ – врши консултативне преледе у Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска једанпут седмично у трајању од 4 сата

  • Врши неуролошки преглед пацијента са хипертензијом и симптомима од стране централног нервног система (ЦНС)
  • На основу анамнестичких података пацијента, клиничког прегледа и увида у претходну документацију процењује стање ЦНС - а и закључује о могућим компликацијама дугогодишње хипертензије
  • Према потреби упућује пацијента на детаљније неуролошко испитивање
  • По завршеном прегледу пише лекарски извештај.

ЛЕКАР СПЕЦИЈАЛИСТА ПСИХИЈАТАР – врши консултативне прегледе у Мултидисциплинарном Центру за поликлиничку дијагностику, испитивање и лечење поремећаја артеријског крвног притиска два пута седмично у трајању од 8 сати

  • Процењује улогу вегетативног нервног система и његовог повећаног тонуса (доминација симпатикуса) код пацијената са хипертензијом
  • Сагледава опште соматско стање пацијента
  • Кроз разговор са пацијентом сагледава узрок напетости, страха, стреса, хипохондрије
  • Разговором и медикаментном терапијом покушава да смањи напетост, анксиозност и побољша сан код пацијента са хипертензијом
  • После начињеног прегледа пише лекарски извештај

Коначна процена интернисте кардиолога на основу свих начињених испитивања

На основу свих начињених прегледа и испитивања, интерниста кардиолог врши процену целокупног стања пацијента са хипертензијом и сваком поједином пацијенту ординира оптималну антихипертензивну терапију. Пацијенти добијају детаљан извештај спроведеног испитивања са препорученом терапијом који подносе на увид свом породичном лекару ради прописивања лекова.

Путем контролних прегледа у Специјалистичком Центру кроз 1 и 3 месеца, а према потреби и у каснијем периоду, прати се ефекат прописане терапије и, уколико је потребно, понавља се 24 - часовни АМКП, хемодинамско испитивање путем апарата АВЛ и апарата Таск Форце монитора.

Кабинет за кардиометаболичку неинвазивну функционалну дијагностику – ергоспирометрија

Шеф Кабинета: Доц др Ивана Недељковић – специјалиста интерне медицине - кардиолог

Главна сестра Кабинета: ВМС Катарина Матејић

Лекари:

  1.  Др Дејана Поповић, др сци мед – специјалиста интерне медицине
  2.  Др Марко Бановић, мр сци мед – специјалиста интерне медицине

Медицинске сестре

  1.  МС Маја Ристић

Опис рада Кабинета

Кабинет за ергоспирометрију (ЦПЕТ) основан је фебруара 2010. Године и  „најмлађи“ је кабинет на Клиници за кардиологију. Налази се у згради Поликлинике КЦС, на И спрату, соба бр 168.

Располаже најсавременијом опремом за кардиопулмонално функционално функционалано тестирање: ергоспирометар, лежећи ергобицикл као и покретну траку (треадмилл). У току године уради се 700 - 800 ергоспирометрија, по чему смо лидери не само у Београду већ и у Србији и региону где се у просеку раде по 3 теста недељно.

Електрокардиографски (ЕКГ) тест физичким оптерећењем се најчешће користи за откривање исхемијске болести срца, као и за испитивање симптома у напору, срчане фреквенце и крвног притиска, и процену аеробног капацитета. Додатне важне клиничке информације могу се добити директним мерењем размене респираторних гасова током теста, што се одредјуте током кардиопулмоналног теста физичким оптерећењем - ергоспирометрије (ЦПЕТ).

ШТА НАМ ГОВОРЕ РЕЗУЛТАТИ ТЕСТА?
Поред прецизне процене максималног аеробног капацитета, ЦПЕТ је незамењив у одредјивању узрока недостатка ваздуха (диспнеје) у напору као и у одредјивању нормалног одговора пулмоналног и кардиоваскуларног система на физичко оптерећење. Поремећаји се могу десити на разном нивоима унутар ланца размене гасова, од митохондрија, преко транспортних система и размене у самој вентилацији. Препознавање места и степена дисфункције током ЦПЕТ има широку примену у клиничкој медицини.

Домен рада Кабинета за ергоспирометрију је према индикацијама:

  •  Процена диспнеје у напору
  •  Процена кардиопулмоналног функционалног капацитета
  •  Процена стања пре прописивања физичке активности (рехабилиотација или бављење спортом)
  •  Директна мерења вршне потрошње кисеоника у једниници времена (функционални капацитет)
  •  Стратификација ризика и прогноза у срчаној инсуфицијенцији
  •  Оптимизација пејсмејкера
  •  Уродјене срчане мане: одредјивање потребе за хируршком корекцијом и одговор на примењену терапију
  •  Процена радне способности; спремност за одредјена занимања
  •  Процена значајности валвуларних мана
  •  Праћење резултата медикаментне и хируршке терапије

Поступак при испитивању болесника и примењене методе прегледа

Опис рада у Кабинету:

1. Детаљан интернистички и кардиолошки преглед са анализом електрокардиограма

2. Процена дисајне фунцкције у мировању – спирометрија

3. Кардиопулмонални тест физичким оптерећењем на лежећем ергобициклу или на покретној траци (ХП Цосмос) путем апарата Сцхиллер ЦС - 200 уз континуирани ЕКГ мониторинг и аутоматско мерење крвног притиска на крају сваког степена. Током теста се континуирано прати размена гасова и процењује потрошња кисеоника (кардиоваскуларни систем) и елиминација угљен диоксида као и промена вентилаторних параметара и резерве дисања (пулмонални систем).

Срце, плућа, пулмонална и системска циркулација стварају круг за размену респираторних гасова измедју околине целија. У условима равнотеже, потрошња кисеоника (О2) према јединици времена и производња угљен диоксида (ЦО2) мерењем преко маске на лицу су еквивалент потрошње О2 и производње ЦО2 у ћелијама.

Као важна прогностичка компонента ЦПЕТ је могућност квантификовања постигнутог оптерећења, такодје познато као функционални капацитет. Метаболички еквиваленти (МЕТ) служе за квантификовање постигнутог рада током различитих нивоа ЦПЕТ. Један МЕТ одговара потрошњи О2 здравог човека у мировању тежине 70 кг од 3. 5 мЛ/кг/мин. На пример једноставни кућни послови и лагане физичке активности захтевају потрошњу енергије од 1. 5 то 4 МЕТа, а тешки послови и спортске активности захтевају 5 то 15 МЕТа.

АНАЕРОБНИ ПРАГ
Када метаболичке потребе превазилазе снабдевање кисеоником снабдевање кисеоником радне мускулатуре, активира се анаеробни метаболизам (анаеробни праг - АТ). АТ дешава најчешће измедју 47% и 64% максималне потрошње кисеоника код здравих неутренираних особа а у већем % код професионалних спортиста. У сврху прописивања адекватне физичке активности или рехабилитације познавање срчане фреквенце на којој се дешава АТ је веома важно. АТ утиче на дневне активности и може да се побољша тренирањем или погорша седентарним начином живота. Такодје, АТ испод 11 мЛ/ кг /мин и/или исхемија у ЕКГ - у такодје представљају предикторе лоше прогнозе у преоперативнопј процени код старијих болесника који су планирани за велике хируршке интервенције.

ОДНОС РЕСПИРАТОРНЕ РАЗМЕНЕ ГАСОВА (РЕР)
Дефинише се као однос потрошње кисеоника и производње угље диокасида. Може се користитиу као објективна мера за квантификовање постигнутог напора. РЕР мањи од 1. 0 указује на субмаксимални напор, 1. 0 то 1. 1 указује на добро постигнуто оптерећење, 1. 1 до 1. 2 показује добро постигнуто оптерећење тачније да је урадјен максимални тест, а вредности преко 1. 2 индикују одличну постигнуто оптерећење. Изузеци овог правила јесу болесници са неуромускуларним ограничењима као и исхемија миокарда, значајни вентилаторни поремећаји, лоша сарадња са болесником, или појава других индикација за превремени прекид теста.

ВРШНА ПОТРОШЊА КИСЕОНИКА
То је највиша вредност потрошње постигнута за време ЦПЕТ и обично се постиже близу максималног оптерећења. Сматра се сниженом када је мања од 85% предвидјеног.

ШТА НАМ ГОВОРЕ РЕЗУЛТАТИ ТЕСТА?
Поред прецизне процене максималног аеробног капацитета (то јест, поредјењем постигнутих МЕТ са предвидјеним) , ЦПЕТ је незамењив у одредјивању узрока диспнеје у напору као и у одредјивању нормалног одговора пулмоналног и кардиоваскуларног система на физичко оптерећење. Метаболички поремећаји се могу десити на разном нивоима унутар ланца размене гасова, од митохондрија, преко транспортних система и размене у самој вентилацији. Познавање места и степена дисфункције током ЦПЕТ има широку примену у клиничкој медицини. На основу поремећаја размене гасова ЦПЕТ може да идентификује болести појединих система. Вршна потрошња кисеоника мања од 85% вредности предвидхјених птема старости и полу сматра се сниженим, а нормалним када је АТ близу 60% предвидјене потрошње. Медјутим, у класификацији АТ нижи од 40% предвидјеног се сматра патолошки сниженим и указује на циркулаторну инсуфицијенцију. Резерва дисања нижа од 30% указује на вентилаторни поремећај, посебно када је удружена са поремећајем сатурације кисеоником.

4. Тест физичким оптерећењем – ергометрија (која се ради као и ергоспирометрија кали без анализе гасова)

5. Стрес ехокардиографија – Тест физичким оптерећењем са ехом (јер Кабинет располаже ултразвучним апаратом који је део научног пројекта Медицинског факултета у Београду.