Универзитетски клинички центар Србије

ГОЈАЗНОСТ И ПРЕКОМЕРНА ТЕЛЕСНА МАСА

У Србији 54.7% становништва има прекомерну телесну масу, а сваки пети становник је гојазан. Гојазност значајно повећава ризик од дијабетеса, болести коштано зглобног система, стерилитета али и животно угрожавајућих обољења као што су инфаркт срца, мождани удар, злоћудни тумори органа за варење, дојки, материце и изненадне срчане смрти.

Гојазност се дефинише помоћу индекса телесне масе.

БМИ= ТТ (кг)/ТВ (м²)
*Легенда: БМИ= body mass index, ТТ = телесна тежина, ТВ (м²) =телесна висина на квадрат

Нормална ухрањеност: БМИ =18-24.9кг/м²
Прекомерна ТТ :                       25-29.9кг/м²
Гојазност I степена:                  30-34.9кг/м²
Гојазност II степена:                 35-39.9кг/м²
Гојазност III степена:             изнад 40кг/м²            

КО СЕ ЛЕЧИ У ЦЕНТРУ ЗА ГОЈАЗНОСТ?

Програм лечења у Центру за гојазност је прилагођен одраслим особама од 18 до 65 година старости, индекса телесне масе изнад 30кг/м².

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

• Амбуланта се налази на ендокринологији, у згради Поликлинике КЦС, на другом спрату у Вишеградској улици број 26. Привремено је, због реконструкције, смештена на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, у улици Др Суботића старијег број 13, на приземљу
• Први преглед заказује изабрани лекар у Дому здравља електронским путем. За преглед је потребан упут за Амбуланту за гојазност и основне лабораторијске анализе - наведене на сајту приликом заказивања
• Контролни преглед се заказује приликом прегледа у Центру у периоду важења упута
• Одељење за стационарно лечење гојазности се налази на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, у улици Др Суботића старијег број 13, на I спрату.

ЛЕКАРИ И СЕСТРЕ

Оснивач Мултидисциплинарног центра за гојазност, Академик проф. др Драган Мицић

Академик Драган Мицић, оснивач центра за гојазност је захваљујући дугогодишњем искуству у раду са гојазним болесницима, са поремећајем метаболизма, организовао тим специјалиста различитих специјалности који, свако у свом домену, доприноси квалитетној дијагностици и лечењу гојазних болесника. Мултидисциплинарни центар за гојазност је почео са радом 2010. године као део одељења за гојазност Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, у Београду, а од 2012. је постао део мреже европских центара за лечење гојазности (ЦОМС).

Начелник Центра за гојазност

Проф. Мирјана Шумарац-Думановић

Стационарни део Центра за гојазност се налази на И спрату Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, КЦС у улици Др Суботића старијег број 13. Центар за гојазност је опремљен намештајем који је прилагођен екстремно гојазним особама, ваге које мере ТМ и телесни састав до 220кг, одговарајући апарати за мерење крвног притиска.

Шеф амбуланте Центра за гојазност Виши научни сар. Прим. др сци. мед. Снежана Половина	Медицинска сестра Снежана Штулић

 У Центру се годишње лечи 700-800 нових пацијената. У тиму за лечење гојазности су ендокринолог, дијетолог, дијететичари, кардиолог, пулмолог, психијатар и тим хирурга. Лечење у Центру за гојазност подразумева дијетотерапију као основни вид лечења свих типова и стадијума гојазности. Консултације са дијетологом и дијететичарима су ОБАВЕЗНЕ ТОКОМ ЧИТАВОГ ТРАЈАЊА ПРОГРАМА ЛЕЧЕЊА који је предвиђено да траје две године за конзервативно лечење, а хируршки лечени пацијенти се контролишу годинама након операције.

Медикаментно лечење спроводи ендокринолог у случају дијагностиковања обољења ендокриног система или постојања метаболичког поремећаја који захтева медикаментно лечење.

Главна сестра одељења за гојазност
ВМС Ружа Филиповић

О ХИРУРШКОМ ЛЕЧЕЊУ ГОЈАЗНОСТИ

Хируршко лечење гојазности (метаболичка / баријатријска хирургија) је вид лечења који дуготрајно помаже у решавању проблема гојазности, дијабетеса типа 2, високог крвног притиска и повишених масти у крви.

За кога је предвиђено хируршко лечење гојазности?

Хируршко лечење је предвиђено за особе од 18 до 60 година старости, са индексом телесне масе >40кг/м² или изнад 35кг/м² које имају компликације гојазности као што су дијабетес, повишени крвни притисак, прекиде дисања током сна (слееп апнеа), функционалне или менталне поремећаје услед гојазности. Одлуку о индикацији за хируршко лечење доноси конзилијум након најмање 6 месеци успешног конзервативног лечења. Индикација се поставља на основу БМИ, метаболичких болести, увида у ефекат дијетотерапије, сарадњу пацијента током лечења и процене кардиолога, пулмолога, психијатра и анестезиолога.

Ко не може да буде оперисан ?

• Гојазне особе са БМИ мањим од 35кг/м² или мањим од 40кг/м², ако немају друге метаболичке болести.
• Особе млађе од 18 или старије од 60 година нису погодне за баријатријске операције.
• Особе код којих дијетски режим не доводи до смањања телесне масе бар 5% за 6 месеци се сматрају недовољно ангажованим у сопственом лечењу и код њих се не очекује жељени ефекат операције.
• Особе са недовољно контролисаним психичким обољењем, поремећајем исхране (булимија, „бинге еатинг“) или лечени од болести зависности као и оболели од малигне болести која је лечена у последњих 5 година такође не могу да буду оперисани.

Gastric bypass	Sleeve gastrectomy

Шта је важно да пацијенти знају пре него што се одлуче за хируршко лечење гојазности?

Неке хируршке процедуре захтевају посебну дијетску припрему и одређени режим исхране после операције као и НАДОКНАДУ ВИТАМИНА И МИНЕРАЛА КОЈА ЈЕ ДОЖИВОТНА. Пацијент је, због могућности последица недовољног уноса одређених хранљивих материја у ризику од настанка обољења костију, нервног система и малокрвности, због чега је након баријатријских операција потребна ДУГОГОДИШЊА РЕДОВНА КОНТРОЛА У ЦЕНТРУ ЗА ГОЈАЗНОСТ.

Баријатријске операције не решавају проблем гојазности саме по себи! Неопходно је ангажовање гојазне особе да се постигне жељени ефекат операције које подразумева дијетотерапију и физичку активност и после операције.

 Чланови тима за хируршко лечење гојазности:

Виши научни сарадник, Прим. др Снежана Половина, специјалиста интерне медицине, ендокринологије, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, УКЦС

Проф. др Мирјана Шумарац Думановић, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, УКЦС

Проф. др Ивана Недељковић, Кардиолог, Клиника за кардиологију УКЦС

Прим. др Јелена Глигоријевић, Специјалиста хигијене, субспецијалиста хигијене исхране, Амбуланта за дијететику УКЦС

Др Јелена Поповић, Специјалиста психијатрије, Клиника за психијатрију УКЦС

Проф. др Павле грегорић, Клиника за ургентну хирургију, Ургентни центар УКЦС

Проф. др Дејан Раденковић, Специјалиста хирургије, Клиника за дигестивну хиругију УКЦС

Асс. др Огњан Скробић, Специјалиста хирургије, Клиника за дигестивну хиругију УКЦС

Асс. др Дејан Величковић, Специјалиста хирургије, Клиника за дигестивну хиругију УКЦС

Проф. др Иван Палибрк, Специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, Клиника за анестезију и реанимацију УКЦС

МС Снежана Штулић