Спаљивањем уклањају најтеже срчане аритмије

Електрофизиолог проф. Ханс Фриндрих Пишнер из Немачке данас и сутра гост је Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, где ће лечити најтеже пацијенте са срчаним аритмијама, спаљивањем жаришта аритмије.

Интервенција се ради у локалној анестезији. На мониторима се прати срчани рад пацијената, матира место аритмије које се спаљује пласирањем три катетера кроз препонску артерију.

Директор Клинике за кардиологију проф. Арсен Ристић каже да се на овај начин уклањају аритмије које су опасне по живот.

Ристић објашњава да је ово четврта посета проф. Пишнера који је учитељ српским лекарима и који је допринео да се у нашој земљи формирају два тима за ове интервенције, један у КЦС и други и Институту за кардиоваскуларне болестии Дедиње.

Начелник Одељења за аритмологију и клиничку кардиологију КЦС проф. Драган Симић, каже да је направљен велики помак у овој области и да је Клиника за кардиологију после дужег времена успела да набави базични систем за електрофизиологију, чија је вредност око 150.000 евра, тако да је обављање ових интервенција сигурније и брже."Раније смо имали систем који је постављен 1998. године. На њему више није било могуће радити и правио је многе проблеме", каже Симић и додаје да се у овој установи уради годишње око 400 оваквих интервенција.

За лечење срчаних аритмија, како каже, скоро да нема листа чекања, сви комплекснији пацијенти примају се одмах, а за оне који нису хитни листе чекања су до месец дана.

Пацијенти које ће проф. Пишнер лечити у наредна два дана имају комплексне аритмије које лекари у Србији нису могли да реше. Реч је о пацијентима са коморским аритмијама после инфаркта или онима којима брзо раде преткоморе, буквално трепере, па код њих постоји опасност да дође до згрушавања крви и срчане слабости.

Проф. Пишнер, који је и зачетник ове методе лечења у Европи, каже да је важно да људи који су се едуковали код њега у Немачкој наставе едукацију својих млађих колега у Србији. Он наглашава да земље које имају лимитирана средства за улагање, најмудрије је да инвестирају у едукацију људи и опрему у центрима који су најбољи, који могу да ураде довољан број процедура и одрже квалитет.

Пишнер појашњава да скупа опрема у центру који ради мало процедура неће одржати квалитет и нагласио да у Србији осим постојења два центра, Дедиње и КЦС, треба развијати ову методу лечења и у Новом Саду.

">