Univerzitetski klinički centar Srbije

Služba za ANESTEZIJU I REANIMACIJU

Organizaciono pripada Klinici za anesteziju i reanimaciju KCS.

• Prof. dr Gordana Vlajković, načelnik
• Prim. Dr Milica Stojanović - Denčić
• Dr Anđelka Trivić

Služba za INTERNISTIČKE PREGLEDE

• Dr sci. med. Mr. sci. med. dr Ivana Vranić, specijalista interne medicine, sub. spec. kardiologije

•  I odeljenje - glaukom
• II odeljenje - uveitisi
• III odeljenje – traumatologija oka
• IV odeljenje – vitroretinalna hirurgija
• V odeljenje – oboljenja i hirurgija konjunktive i rožnjače sa očnom bankom
• VI odeljenje – tumori oka, orbite i adneksa oka
• Dnevna bolnica za vaskularna oboljenja i dijabetes – medikal retina
• Odeljenje za dečiju oftalmologiju
• Odeljenje za strabizam i ambliopiju sa poluintenzivnom negom
• Operacioni blok
• Služba za dnevnu hirurgiju oka

1.  Odsek za hirurgiju katarakte
2.  Specijalizovana ambulanta za katarakte
3.  Odsek za male hirurške intervencije

I ODELjENjE ZA GLAUKOM
Doc. dr Marija Božić, načelnik
Kl. Ass. Dr Ivan Marjanović,
Kl. Ass. dr Vesna Marić,
Glavna sestra odeljenja: Duška Perić Mandić, viša medicinska sestra.

Pregledi se zakazuju isključivo preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS-a).

Telefon odeljenja: 011 /366 21 33

Lekari odeljenja za glaukom rade u ambulanti 11.

II ODELjENjE ZA UVEITISE
Kl. Ass. dr Aleksandra Radosavljević, načelnik
Kl. Ass. dr Aleksandra Ilić
Glavna sestra odeljenja: Marija Trubarac, viša medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo elektronskim putem (IZIS).

Telefon odeljenja: 011/ 366 21 36

Lekari odeljenja za uveitise rade u ambulanti 4.

 
III ODELjENjE ZA TRAUMATOLOGIJU OKA

Kl. Ass. Dr Igor Kovačević, načelnik
Dr Goran Damjanović
Dr Jelena Potić
Dr Mladen Bila
Glavna sestra odeljenja: Ivana Matijević, viša medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo elektronskim putem (IZIS).

Telefon odeljenja: 011/ 366 21 78

IV ODELjENjE ZA VITRORETINALNU HIRURGIJU

Prof. Dr Dragan Vuković, načelnik
Prim dr Jelena Paović
Dr Sanja Petrović Pajić
Glavna sestra odeljenja: Dragica Pavković, viša medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo elektronskim putem (IZIS).

Telefon odeljenja: 011/366 21 38

V ODELjENjE ZA OBOLjENjA I HIRURGIJU KONjUNKTIVE I ROŽNjAČE

Prof. dr Milenko Stojković, načelnik
Doc. dr Svetlana Stanojlović,
Kl. Ass. dr Bojana Dačić Krnjaja,
Kl. Ass dr Tanja Kalezić,
Dr Jelena Kostić
Glavna sestra odeljenja: Zorica Vojinović, spec. strukovna medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon odeljenja: 011/366 21 49

VI ODELjENjE ZA TUMORE, ORBITU I ADNEKSA OKA

Prof. dr Anica Bobić Radovanović, načelnik
Prof. dr Miroslav Knežević
Dr Dejan Rašić
Glavna sestra odeljenja: Anka Todorović, viša medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon odeljenja: 011/ 366 21 51

AMBULANTA 10

AMBULANTA 3

DNEVNA BOLNICA ZA VASKULARNA OBOLjENjA I DIJABETES – MEDIKALNA RETINA

Doc. dr Dijana Risimić, načelnik
Dr Bojan Kalezić
Dr Jasmina Jakšić
Kl. Ass. dr Jelena Karadžić
Dr Miroslav Jeremić
Glavna sestra odeljenja: Jasmina Đukić Ivanović, spec. strukovna medicinska sestra.

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon odeljenja: 011/ 366 21 68

Odeljenje funkcioniše po principu dnevne bolnice, odnosno pacijent se ujutro primi u bolnicu gde se uradi intervencija, a potom se istog dana pušta kući.

Lekari odeljenja za vaskularna oboljenja i dijabetes rade u ambulanti 8.

ODELjENjE ZA DEČJU OFTALMOLOGIJU

Dr Jelica Pantelić, načelnik
Dr Jelena Đurović
Glavna sestra odeljenja: Anka Videnović, viša medicinska sestra.

Na odeljenju postoji vrtić sa vaspitačicom Lidijom Vukićević.

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon odeljenja: 011 366 21 53

Lekari odeljenja za dečju oftalmologiju rade u dečijoj ambulanti.

ODELjENjE ZA STRABIZAM I AMBLIOPIJU SA POLUINTENZIVNOM NEGOM

Prof. dr Branislav Stanković, načelnik
Prim. dr Svetlana Popović
Dr Nada Milić
Dr Mirjana Gaković
Glavni defektolog: Vesna Đokić

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon odeljenja: 011 366 31 41

Nakon izmeštanja radne jedinice B Instituta za očne bolesti iz Višegradske ulice 22 u Pasterovu 2, Odeljenje za strabizam i ambliopiju dobilo je prostorije u zgradi Poliklinike Kliničkog centra Srbije, sprat  „–1”.

Odeljenje za hospitalizovanje bolesnika, koristi kapacitete Odeljenja za dečiju oftalmologiju.

Raspored rada lekara u ambulanti:

Glavna sestra poluintenzivne nege: Jelena Petrović, viša medicinska sestra.

Posete nisu dozvoljene.

OPERACIONI BLOK

Kl. Ass. dr Ivan Marjanović, načelnik
Glavna sestra OP bloka: Dragana Ivić, spec.strukovna medicinska sestra

Operacioni blok ima 4 operacione sale, pet operacionih stolova sa mikroskopima raspoređenih za svaki operacioni sto.

Dnevno, na svakom operacionom stolu može da se uradi 5 - 6 operacija, što ukupno iznosi 25 - 30 operacija dnevno. Poređenja radi, 2001. Godine je urađeno 5153 operacije, a zaključno sa 1. 9. 2010. Urađeno je 4737; u 2012. godini 7081; a 2013. godine 8387.

Najčešće rađene operacije na Klinici:

• Vitrektomije
• Ablacije
• Revizije povreda
• Operacije protiv glaukoma
• Strabološke operacije
• Tumori
• Suzni putevi
• Orbita
• Rekonstrukcije prednjeg segmenta
• Enukleacije i evisceracije
• Keratoplastike
• Transplantacije limbalnih ćelija
• Pterigijumi
• Ektropijumi, entropijumi i ptoze

Prof. dr Miroslav Knežević, načelnik službe
Glavna sestra službe: Maja Jovanović, viša medicinska sestra.

Na Klinici postoji 12 ambulanti u kojima prema istaknutom rasporedu rade lekari određene specijalnosti. Pregledi u ambulantama se zakazuju isključivo preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS-a).

Ambulanta 1 – prijemno-trijažna i urgentna oftalmološka ambulanta TEL: 366-21-76

Pre podne se na svakih 7 dana u ambulanti 1 smenjuju specijalisti sa Klinike. Poslepodne i vikendom, u dane kada je Klinika hirurški dežurna (svaki radni dan sem utorka i 3 vikenda u mesecu), ambulanta 1 je urgentna oftalmološka ambulanta i  lekari rade prema određenom rasporedu istaknutom za taj mesec.

SPECIJALIZOVANI KABINETI

Kabinet za kontaktna sočiva, refrakciju oka i teleskopske naočari

Prim. dr Valentina Milovanović, mr. sci. med - šef kabineta
Dr Dragana Knežević
Medicinske sestre: Negica Milić i Gordana Milićević

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon kabineta: 366-21-86

Keratometrije se rade svakim danom od 12-14 časova.
 
Svakog utorka i srede organizuju se obuke za nosioce kontaktnih sočiva kako bi im se objasnio princip postavljanja, skidanja i održavanja kontaktnih sočiva.
 
Kompjutersko određivalje vidne oštrine vrši se svakim radnim danom.

Kabinet za ULTRAZVUK

Lekari u kabinetu za ultrazvuk rade prema rasporedu:

Medicinska sestra: Milanka Trkulja

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.  
Telefon kabineta:011 366-21-71

Kabinet za KOMPJUTERIZOVANU PERIMETRIJU – VIDNO POLJE (KVP)

Medicinske sestre:  Zora Đokić, Radica Biljić, Jasmina Maksimović i Irena Petrović.

Kabinet radi u 2 smene.Telefon kabineta: 011/ 366–25–82 i 011/366-22-71,

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

KABINET ZA HRT (HEIDELBERG RETINALNU TOMOGRAFIJU)

Medicinske sestre: Snežana Milovanović i Dragana Čukić Matović

Kabinet radi u 2 smene. Telefon kabineta: 011/ 366–21-89.

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Kabinet za pahmetriju (CCT)

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Telefon: 011/ 366-25-79.

KABINET ZA OCT

Lekari u kabinetu za OCT rade prema rasporedu:

Za zakazivanje intervencije potrebno je da se prvo izvrši pregled u ambulanti 8  i ukoliko specijalista koji je pregledao pacijenta smatra potrebnim, zakazuje pregled.

   
Kabinet za  YAG-LASER TERAPIJU

Lekari u kabinetu za YAG-LASER rade prema rasporedu:

Sestra: Zorica Lazić, spec.strukovna medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Pacijent prvo sa uputom od nadležnog oftalmologa dolazi na Kliniku i biva pregledan od strane specijaliste u ambulanti 1 za sekundarnu kataraktu ili ambulanti 11 za glaukom. Ukoliko se potvrdi da postoji opravdan razlog za lasersku intervenciju pacijent, sa izveštajem specijaliste sa Klinike, zakazuje intervenciju u Kabinetu za YAG laser tom prilikom dobija termin kada će mu intervencija biti urađena.

Telefon kabineta: 366-21-39.

Kabinet za  LFC TERAPIJU

Lekari u kabinetu za LFC rade prema rasporedu:

Sestra: Maja Jovanović, spec.strukovna medicinska sestra

Pregledi se zakazuju isključivo preko IZIS-a.

Pacijent prvo sa uputom od nadležnog oftalmologa dolazi na Kliniku i biva pregledan od strane specijaliste. Ukoliko se potvrdi da postoji opravdan razlog za laser zakazuje se intervencija u Kabinetu za LFC i tom prilikom dobija termin kada će mu intervencija biti urađena.

Doc. dr Milenko Stojković, šef odseka
Marija Janjić, edukator za zdravstvenu negu.

Osnovna opredeljenja u naučno-istraživačkoj delatnosti Klinike bila su u praćenju tokova savremenog razvoja oftalmologije u svetu i sopstvenog doprinosa tom razvoju. U skladu sa tim, rađeni su kako domaći naučni projekti tako i projekti u saradnji sa inostranim ustanovama (poslednji, ostvaren je u saradnji sa Očnom klinikom u Erlangenu, Nemačka). Tokom proteklih decenija, lekari Klinike za očne bolesti su pored zdravstvene delatnosti pružanja vrhunske oftalmološke zaštite bolesnicima sa teritorije čitave bivše Jugoslavije, dali veliki doprinos razvoju ove grane medicine u nas. Prateći savremene svetske trendove razvoja oftalmološke nauke poslednjih trideset godina, i kod nas su se iz opšte oftalmologije počele polako izdvajati zasebne supspecijalističke grane. Lekari Instituta su svojim stručnim i naučnim radovima, ali i učestvovanjem u organizaciji brojnih naučnih i stručnih simpozijuma i skupova na kojima su uzeli učešća mnogi poznati i priznati inostrani oftalmolozi, uveliko doprineli afirmaciji domaće oftalmologije, kako kod nas tako i u svetu. Rezultati stručnog i naučnog rada lekara Instituta vide se iu o objavljivanju velikog broja radova u domaćim, ali i stranim časopisima, kao i objavljivanju niza monografija na zavidnom stručnom i naučnom nivou. Sve to doprinelo je boljoj edukaciji domaćih oftalmoloških kadrova, kao i upoznavanju lekara iz drugih centara sa najnovijim dostignućima i stavovima u lečenju očnih oboljenja kod nas. Lekari Instituta učestvovali su u pisanju pojedinih poglavlja u više od 10 udžbenika i interdisciplinarnih monografija. U saradnji sa institutima Medicinskog fakulteta ostvarena su brojna istraživanja iz fundamentalnih oblasti oftalmologije (imunologija, embriologija, anatomija, elektronska mikroskopija, i dr.). Iz tih istraživanja proistekle su i brojne doktorske disertacije i magistarski radovi.

Klinika za očne bolesti KCS predstavlja referentnu ustanovu i vodeći edukativni centar Republike Srbije za gotovo kompletnu oftalmološku patologiju, organizaciju koja objedinjava kako zdravstvenu, tako i prosvetnu i naučno-istraživačku delatnost, dok je kontinuirana realizacija većeg broja magisterijuma i doktorata, ali i naučno-istraživačkih projekata, neprestano učvršćuje na mestu lidera domaće oftalmologije – škola sa tradicijom dugom 89 godine koja je najviše doprinela da se u našoj zemlji razviju kvalitetni oftalmološki centri i da se stvore kadrovi osposobljeni za savremenu oftalmološku službu.

Na Klinici, kao osnovnoj nastavnoj bazi Medicinskog fakulteta u Beogradu, odvija se redovna (studenti medicine i defektologije;Klinika služi i kao nastavna baza za Defektološki fakultet), specijalistička (pored budućih oftalmologa deo svog specijalističkog staža na Institutu provode i budući: lekari opšte medicine, lekari urgentne medicine, neurolozi, psihijatri, pedijatri, lekari medicine sporta, alergolozi, imunolozi, onkolozi, defektolozi, otorinolaringolozi, farmakoinformatičari), supspecijalistička (strabologija, prednji segment, kontaktna sočiva, glaukom, uveitisi, vitroretinalna hirurgija) i specijalističke akademske studije u okviru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i obrazovanje lekara sa drugih Univerziteta i iz drugih ustanova. Šef katedre je prof. dr Miloš Jovanović. Samo u poslednjih 55 godina, prema podacima Službe za stručno usavršavanje, kroz Institut je prošlo i položilo specijalistički ispit preko 700 mladih lekara iz zemlje i inostranstva.

Tradicionalni klinički seminari mesto su okupljanja ne samo oftalmologa i medicinskih sestara Klinike, već i Beograda i Srbije, akreditovani su i održavaju se uglavnom poslednjeg četvrtka u mesecu.  

Stručnjaci Klinike za očne bolesti (bivši i sadašnji) članovi su najznačajnijih domaćih, ali i međunarodnih asocijacija za očne bolesti, u okviru kojih, redovno, kako na domaćim tako i na međunarodnim kongresima, skupovima, sekcijama i sastancima, prezentuju u svojim radovima mišljenja i zaključke do kojih su došli baveći se kliničkim radom, kao i zanimljive slučajeve iz svakodnevnog ambulantnog rada.

Do sada je održano, sa aktivnim učestvovanjem lekara Klinike kao moderatora i referenata: 15 Kongresa oftalmologa Jugoslavije, 7 Kongresa oftalmologa Srbije, 20 Simpozijuma o stremljenjima i novinama u medicini kao i mnogi drugi kongresi, kursevi, simpozijumi, seminari i sekcije.

Značajnim naučno-stručnim potencijalom kojim raspolaže, Klinika je spremna da pruži adekvatnu pomoć i saradnju svim zainteresovanim pojedincima i institucijama, kako u naučno-istraživačkom tako i u edukativnom radu, a sve u cilju boljeg i efikasnijeg lečenja pacijenata. Klinika svakako ima dovoljan broj onih koji to žele i što je podjednako važno, koji to i mogu.

Ugled koji Klinika ima u Evropi, ali i svetu, tokom svog  90-godišnjeg postojanja i rada, potvrđen je aktivnim učestvovanjem na značajnim međunarodnim kongresima, skupovima, sekcijama i sastancima, uveliko je potrošen godinama ratova, nemaštine, moralnog i svakog drugog propadanja, koje su, duboko smo uvereni, nepovratno iza nas. Unazad nekoliko godina Klinika je krupnim koracima krenula put razvoja i osavremenjavanja.

Afirmacija Klinike, kako je mi sagledavamo, jedino je moguća putem stalnog unapređivanja kako stručnih tako i organizacionih kvaliteta rada, publikovanjem radova u renomiranim časopisima, uzimanjem aktivnog učestvovanja na međunarodnim kongresima, pisanjem kvalitetnih monografija i udžbenika, neprestanim usavršavanjem lekara specijalista u inostranim ustanovama od značaja.

U cilju podizanja kvliteta zdravstvene nege i sestrinske aktivnosti usmerene su na kontuiranu edukaciju. Teme stručnih sastanaka, održavanih i na Klinici i u Kliničkom centru Srbije, održavane u organizaciji Udruženja medicinskih sestara – tehničara Srbije"Sestinstvo", su raznovrsne: Novine u sestrinskoj profesiji, delokrug rada medicinksih sestara u oftalmologiji, standardi i procedure, značaj dobre komunikacije sa bolesnicima u okviru timova i dr. Isto tako sestre sa svojim radovima učestvuju na mnogim kongresima i sipmozijumima u zemlji i inostranstvu, razmenjujući tako znanja i iskustva sa drugim medicinskim sestrama Evrope.

LABORATORIJA ZA PATOHISTOLOGIJU

U našoj zemlji, organizovani rad na polju oftalmopatologije vezan je za Oftalmopatološku laboratoriju Klinike za očne bolesti u Beogradu, i ime prof. dr Olge Litričin.

Oftalmopatološka laboratorija osnovana je 1951. godine u zgradi radne jedinice B, u Višegradskoj ulici broj 22.

Dr Dejan M. Rašić, načelnik

U istoriji razvoja oftalmološke službe, 1921. godina predstavlja prekretnicu. Te godine je, 30. juna, postavljen prvi redovni profesor dr Đorđe Nešić pri katedri oftalmologije.
 
Očna klinika, zvanično je osnovana 9. jula iste godine. Od tada je ova ustanova razvijala svoju višestruku aktivnost, beležila stalan uspon, a ujedno je delila sudbinu sa narodom i državom koji su prolazili kroz teške periode.
 
Očna klinika je prvobitno bila u zgradi u kojoj se nalazila prva „Bolnica varoši i okruga Beograd”, u tadašnjoj Vidinskoj ulici 19, kasnije nazvanoj Džordža Vašingtona. Posle Drugog svetskog rata, 1947. Godine, Očno odeljenje Opšte državne bolnice, ulazi u sastav Očne klinike, ali prostorno ostaje i dalje u Višegradskoj ulici 22. Kliniku za očne bolesti, tako, čine dve radne jedinice, A - u ulici Džordža Vašingtona 19 i, B - u ulici Višegradska 22.   
Radna jedinica A Očne klinike, 28. i 29. juna 1983. godine, preseljena je u tri kliničke zgrade „stare” VMA, u ulici Pasterova 2 - zgrade Očne i Kožne klinike VMA i zgradu Katedre VMA, sve međusobom spojene staklenim pasarelama u funkcionalnu celinu (početkom 1983. godine završena je nova zgrada Vojno-medicinske akademije na Banjici, tako da su postepeno napuštane prostorije u Pasterovoj ulici u kojoj se do tada nalazila Vojno-medicinska akademija).
Očna klinika, smatra se prvom klinikom osnovanom od tek otvorenog Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Tokom NATO bombardovanja, upravni odbor KCS-a donosi odluku o preseljenju radne jedinice B iz Višegradske ulice u Pasterovu. Klinika za očne bolesti od aprila 1999. godine radi na jednoj lokaciji sa ukupno 156 bolničkih kreveta.

Kao referentna ustanova za Srbiju i Crnu Goru, kao i druge zemlje regiona, i kao nastavna baza za studente medicine i lekare na specijalizaciji, Klinika za očne bolesti je morala da ima sve subspecijalnosti oftalmologije. Dogovorom, u okviru fakulteta i KCS-a određeno je da se neurooftalmologija razvija, pre svega, kroz Kliniku za neurohirurgiju i Kliniku za neurologiju, dok je ergooftalmologija našla svoje mesto u okviru Instituta za medicinu rada.
 
Klinika je, tokom 60-tih godina XX veka, bila još uvek organizovana u velika, nespecifična odeljenja. Tako je, na primer, u delu Klinike u ulici Džordža Vašingtona 19, radnoj jedinici A, postojalo prvo muško, drugo žensko odeljenje, treće odeljenje za medikamentno lečenje i infekcije oka, i četvrto dečje odeljenje. U radnoj jedinici B, postojali su, u to vreme, na prvom spratu muško hiruško odeljenje, na drugom spratu operaciona sala i žensko hiruško odeljenje, na trećem spratu dečje i žensko mešovito odeljenje, i u dvorišnoj zgradi muško mešovito odeljenje. U oba dela Klinike bilo je 250 bolesničkih postelja.
 
Savremena kretanja u oftalmologiji nametnula su formiranje specijalizovanih kabineta i ambulanti, pored postojanja specijalizovanih odeljenja.
 
Prvo počinju da se formiraju specijalizovani kabineti i laboratorije: za strabologiju, fluoresceinsku angiografiju, kontaktna sočiva, glaukom. Od specifičnih odeljenja prvo je formirano glaukomno odeljenje, 1970. godine, dok je dve godine ranije, oktobra 1968. godine, nakon povratka dr D. Cvetkovića iz Minhena oformljen kabinet za glaukom (prve začetke budućeg kabineta za glaukom stvorio je prof. dr Zlatimir Kecmanović, oko 1964. godine). U radnoj jedinici B, 1975. godine formiran je glaukomni kabinet. Prve trepanotrabekulektomije počele su da se rade 1975. godine.
 
Narasta saznanje, nametnuto i svakodnevnom kliničkom praksom, da je potrebno opštu oftalmologiju podeliti u pojedine uže oblasti u kojima bi određeni, visokospecijalizovani timovi vršili dijagnostiku, medikamentno i hiruško lečenje. Umesto kliničkih oftalmologa, koji bi podjednako uspešno radili i strabizam, i keratoplastiku, i katarakte, i ablacije retine, sve se više diferenciraju timovi koji rade, pre svega, određenu oblast.
 
Prof. dr Sofija Biga, 6. marta 1961. godine, osniva ortoptički kabinet (kasnije službu za poremećaje motiliteta i lečenje slabovidosti), u radnoj jedinici A Očne klinike. Odlaskom prof. Bige u penziju, rukovođenje strabološkom službom preuzima prim. dr Borislav Vukov (do 1978. godine) sa svojim saradnicima.
 
Specijalizovana ambulanta za teleskopske naočari počela je sa radom aprila 1979. godine.

Specijalizovana ambulanta za suzni aparat i orbitu zvanično je oformljena 1981. godine.
 
Primenu goniskopije uvodi prof. Kecmanović, aplanacione tonometrije prof. Cvetković.
 
Prva operacija protiv ablacije retine na Klinici urađena je 1926. godine.
 
Prvi ultrazvučni aparat nabavljen je 1970. godine. Prof. dr Milan Blagojević i prim. dr Božidar Ilić, nakon boravka kod Karl-a Ossoing-a (velikog imena ultrazvučne metode u oftalmologiji), u Beču 1968. i 1970. godine, čine da Klinika postane jedna od prvih ustanova u tadašnjoj Jugoslaviji koja je uvela rutinsku ultrazvučnu dijagnostiku - posle Očne klinike u Zagrebu, a istovremeno sa Očnom klinikom VMA u Beogradu i Ginekološkom klinikom u Beogradu.
 
Lokalna ekscizija intraokularnih tumora, uz anatomsko i funkcionalno očuvanje oka, uvodi se kod nas 1968. godine, od strane prof. dr Olge Litričin. U to vreme, ova intervencija primenjivana je kao način lečenja u malom broju centara u svetu. Prve blok ekscizije tumora cilijarnog tela učinjene su odmah potom, prve horioidektomije 9 godina kasnije (O. Litričin), a ciklohorioidektomije još dve godine kasnije (Z. Latković).
 
Prva fluoresceinska angiografija urađena je 6. decembra 1969. godine (doc. dr Dušan Stojanović). Osam godina kasnije, 1977. godine, nabavljena je savremenija fundus kamera koja i danas postoji i radi.
 
Ambulanta za ispitivanje kolornog vida nastala je 1963. godine, a prvi laser (argon laser fotokoagulator) nabavljen je marta 1976. godine. Tada je formiran i kabinet za laserfotokoagulaciju, u radnoj jedinici B.
 
Kabinet za funkcionalna ispitivanja organizovan je od strane dr Ružica Tomović.
 
Adaptometar po Goldmanu nabavljen je 1966. Godine, a dve godine kasnije i perimetri po Goldmanu i Fridmanu.
 
Aparat za kompjuterizovano ispitivanje vidnog polja nabavljen je 1986. godine.
 
Dečje specijalizovano odeljenje ima svoju dugu i plodnu istoriju.
 
Primena metode fakoemulzifikacije kod nas, počela je nekoliko godina kasnije u odnosu na prvu primenu u svetu, 1981. godine.
 
U poslednjih nekoliko godina Klinika je gotovo u potpunosti revitalizovana. Nabavljena je kompletna oprema za modernu vitreoretinalnu hirurgiju čime je ista oporavljena, a nabavkom dva najmodernija mikroskopa za zadnji segment oka i podignuta na zavidan nivo.
 
Takođe su nabavljeni novo kompjuterizovano vidno polje, fundus kamera, dva lasera za LFC i YAG laser te su svi ovi segmenti ponovo počeli sa radom. Počeo je sa radom i kabinet za OST. Rekonstruisano je 5 ambulanti i sagrađene dve nove. Započela je sa radom Dnevna bolnica za medikamentoznu retinu i dijabetes, kao i Centar za dnevnu hirurgiju katarakte, opremljena najmodernijim mikroskopima i opremom u kome se operišu i do 24 pacijenta dnevno.
 
Celo prizemlje ambulantno-polikliničkog dela je renovirano i prvobitni šalteri su zamenjeni sa 8 novih i info pultom.
 
Najveći deo Klinike povezan je u jedinstvenu bazu podataka, u operativni opus je uvedeno više novih operacija, a Klinika je u svim segmentima počela sa radom u dve smene.
 
Juna 1989. godine, povodom 68 godina svog postojanja i uspešnog rada, Klinika dobija i Orden rada.

BIOGRAFSKI OSVRT NA NEKA OD NAJZNAČAJNIJIH IMENA KLINIKE

U svom dugom radnom i životnom veku, prof. dr Đorđe Nešić (1873-1959) dao je veoma značajan doprinos naučnom i zdravstvenom razvoju oftalmologije i može se smatrati osnivačem ove grane medicine kod nas. Pošto je pored medicine studirao i fiziku, pokazivao je i interes za konstrukciju elektromagneta. Tako je, prema njegovim instrukcijama, izrađeno 5 prenosivih i 2 džinovska elektromagneta, zahvaljujući kojima je bilo moguće ekstrahovati magnetska strana tela iz oka, čime Klinika za očne bolesti postaje jedan od najvećih centara te vrste, kako u zemlji tako i van nje. Drugi domen stručne aktivnosti prof. dr Nešića sastojao se u primeni biogenih stimulatora i njihovom uticaju na ćelijski metabolizam (tzv. tkivna terapija; implantati 6 dana konzervisane placente i autoklavirane na 120ºC tokom jednog časa), za čiju primenu je konstruisao i posebnu metalnu brizgalicu. Na tom polju sarađivao je sa prof. Filatovim iz Odese, dok su mu u Beogradu pomagali tadašnji asistenti, dr Olga Litričin i dr Milivoje Radovanović. U vreme kada nije bilo antibiotika i kortikosteroida, tkivna terapija bila je široko korišćena. Pri kraju svoje karijere veliki deo aktivnosti posvetio je organizaciji na suzbijanju trahoma u endemskim krajevima tadašnje Jugoslavije, kao i profilaksi očnih povreda. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je još 1947. godine, a bio je i član ruskog, poljskog, češkog i bugarskog oftalmološkog društva. Profesor Nešić (zajedno sa prof. dr Aćimom Markovićem) bio je i prvi koji je napisao udžbenik iz očnih bolesti za studente medicine. Kao lekar na bojnom polju odlikovan je zlatnom i srebrnom medaljom za hrabrost, medaljom Obilića, ordenom Belog orla sa mačevima. Pored toga, odlikovan je ordenom Svetog Save I reda, ordenom Crvenog krsta, Jugoslovenskom krunom, Ordenom zasluga za narod I reda, Ordenom bratstva i jedinstva I reda.
 
Zvaničan naziv Klinika za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić”, dotadašnja Očna klinika dobila je 1970. godine, prilikom proslave 50 godina rada Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovo ime, kao znak priznanja profesoru Nešiću za njegov doprinos unapređenju nauke i struke, Klinika nosi i danas.
 
Prof. dr Aćim Marković (1891-1968) bio je, pored ostalog, i veliki stručnjak ra refrakciju. U udžbeniku za studente medicine, pisanom zajedno sa prof. Nešićem, poglavlje o refrakciji i motilitetu oka tako je sistematizovano i stručno prikazano, da je još uvek ostalo neprevaziđeno u našoj sredini. Takođe, još pre II svetskog rata ukazivao je na značaj tuberkuloze u nastanku uveitisa.
 
Prim. dr Božidar Milošević (1891-1976) prvi je naš oftalmolog koji se kod prof. Amslera i Vereja u Cirihu upoznao sa indikacijama, tehnikom i interpretacijom nalaza pri pregledu očne vodice. Pokušao je da izoluje uzročnike meningouveitisa kod Haradine bolesti, ubrizgavajući subretinalnu tečnost bolesnika u cerebrospinalni prostor zeca.
 
Prof. dr Zdravko Nižetić (1895-1947) uvodi kod nas metode kao što su dakriocistorinostomija, periarterijska simpatektomija, a uvođenjem keratoplastike u kliničku praksu prof. Nižetić postaje svetski priznat i poznat. Ovu intervenciju počeo je da radi 1933. godine i u njegovu ustanovu dolazili su oftalmolozi iz inostranstva. Prof. Nižetića, zajedno sa Filatovim, Sourdille-om, Arrugom, Franceschetti-jem, Paufique-om i drugima, ubrajaju u pionire keratoplastike – imao je svoju originalnu tehniku, konstruisao je i neke originalne instrumente i proširio je tadašnje indikacije za keratoplatiku.
 
Prim. dr Milovan Danić (1897-1986) bio je jedan od vodećih širokoobrazovanih oftalmologa praktičara. Koautor je udžbenika iz oftalmologije za studente iz 1970. godine.
 
Prof. dr Miodrag Stanković (1898-1977) jedan je od osnivača Odbora za rešavanje klasifikacije slepila i borbe protiv slepila u tadašnjoj Jugoslaviji. Citirane su njegova metoda lečenja ulcus-a serpens-a utrljavanjem prontozila, slučaj duplog Kayser-Fleischer-ovog prstena, originalan znak za ranu dijagnostiku kongenitalnog glaukoma u vidu lažne fotofobije (na veštačku, ali ne i na dnevnu svetlost), modifikacija iridenkleize sa uklještenjem bazalnog dela dužice uz očuvanje sfinktera pupile, metoda ubrizgavanja vazduha pod vežnjaču prilikom preparisanja iste kod antiglaukomnih fistulizirajućih operacija, dok je jedna francuska firma izradila na osnovu njegovih nacrta instrument „duplikator” za operacije strabizma, kao i instrument „sfinkterotom”
 
Prof. dr Vladimir Čavka (1900-1984), akademik, u svome radu bavio se problemom glaukoma (objavio transskleralni operativni metod sa dijatermijom u cilju normalizacije očnog pritiska; ustanovio postojanje centara za intraokularni pritisak u fronto-orbitalnim areama, gde je otkrio asocijativne puteve za očni i krvni pritisak; opisao je novu kliničku sliku heterohromnog juvenilnog glaukoma), uveo je operaciju „plastica pontiformis” kod prostranih tumora kapaka, bavio se keratoplastikom (radio je i totalnu keratoplastiku), u lečenju maligne miopije i nekih degenerativnih procesa u oku primenjivao je implantaciju konzervirane placente u prenju očnu komoru (sa objašnjenjem da se tom prilikom oslobađa histamin i acetil-holin, što dovodi do hiperemije i poboljšanja metabolizma u oku), u lečenju ablacije retine primenjivao je metod lamelarne resekcije sklere (sa invaginacijom izdvojene lamele sklere u ležište reseciranog dela), u cilju istraživanja adhezivnog horioretinitisa primenjivao je smrzavanje sklere pomoću hloretila, pri operacijama tumora orbite radio je gornju i donju osteoorbitotomiju, kod oboljenja živca radio je dekompresiju koštanog dela optičkog kanala, uradio je transplantaciju sočiva kadavera u oko bolesnika, itd.
 
Doc. dr Đorđe Lukić (1907-1985) radio je intrakapsularnu ekstrakciju katarakte u vreme kada se nije znalo za α-himotripsin niti za kriohirurgiju, već se za ekstrakciju senilne katarakte upotrebljavala Arrugina pinceta, a prednja komora se otvarala ab interno Graefe-ovim nožem. Poznata je njegova modifikacija iridenkleize, pri kojoj je ukleštio samo periferni deo dužice, ostavljajući zenicu kružnog oblika sa sačuvanim sfinkterom pupile. Bio je jedan od prvih kod nas koji se zainteresovao za nove tokove u dijagnostici i lečenju slabovidosti i razrokosti.

Prof. dr Olga Litričin (1918-     ), prvi je srpski oftalmopatolog (završene dve specijalizacije - oftalmologija i patologija), osnivač Laboratorije za oftalmopatologiju 1951. godine, pri Klinici za očne bolesti (radna jedinica B u Višegradskoj 22), koja kasnije dobija i svoj mikrobiološki deo (1965. godine), i služila je više godina kao centar SZO za ranu citološku dijagnostiku trahoma (prva izolovana Chlamidia trachomatis). Prof. Litričin, jedno od najvećih imena posleratne srpske oftalmologije, učestvovala je u različitim aktivnostima SZO, počev od suzbijanja trahoma u Evropi i drugim kontinentima, preko akcija sprečavanja slepila u Evropi i Alžiru, i učešća u naučnoj grupi za izradu internacionalne Histološke klasifikacije tumora oka i adneksa od 1973-1978. godine. Kao konsultant SZO boravila je u zemljama jugoistočne Azije u cilju unapređenja poslediplomske nastave i naučno-istraživačkog rada. Dobitnik je Zlatne medalje za trahom (Pariz, 1975.), prvi autor izuzetno velikog broja naučnih radova štampanih i citiranih u svetskoj literaturi.

Dr Milivoje Radovanović (1919-    ), bliski saradnik prof. Nešića, prvi je srpski oftalmolog pozvan u Svetsku zdravstvenu organizaciju kao savetnik za oftalmologiju, 1956. godine. Za višegodišnji rad na suzbijanju trahoma odlikovan je 1954. godine u Parizu zlatnom medaljom Internacionalne lige za borbu protiv trahoma.
 
Prof. Zlatomir Kecmanović (1919-      ), istaknuti profesor oftalmologije koji je svoju karijeru i punu afirmaciju stekao na Klinici za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić”. Prvi je kod nas uveo metodu laserfotokoagulacije, i prvi je supspecijalista u našoj zemlji iz oblasti hirurgije ablacije retine. Počev od 1966. godine, radio je na Klinici za očne bolesti Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, gde je obavljao i dužnost načelnika Klinike sve do penzionisanja. Objavio je preko 120 stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Neki od radova citirani su u inostranim časopisima. Stipendista je Humboldt-ove fondacije.

Prof. dr Milan Blagojević (1920-1998) postao je drugi doktor medicinskih nauka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 1955. godine. Bio je oftalmolog u najširem smislu te reči, rešavajući kako klinički tako i hirurški probleme iz gotovo svih oblasti oftalmologije. Poseban dorinos ostvario je u koncepciji savremene organizacije Klinike – stvaranje posebno specijalizovanih odeljenja, kabineta, ambulanti, laboratorija, što je omogućilo, u budućnosti, pružanje vrhunske zdravstvene zaštite, obavljanje naučno-istraživačkog rada u kliničkim okvirima i održavanje nastave na svim nivoima. Bio je član uprave Evropskog oftalmološkog udruženja.
 
Prof. dr Ivan Stanković (1921-1973), jedan od dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, dao je značajan doprinos razumevanju simpatičke oftalmije, bio je prvi u našoj sredini koji se bavio genetikom očnih bolesti, doprineo je uvođenju fluoresceinsku angiografiju kod nas, osnivač je Očnog odeljenja u Kliničkoj bolnici grada Beograda na Zvezdari (1966. godine) koje kasnije prerasta u Institut koji nosi njegovo ime, bio je pisac udžbenika iz oftalmologije za studente medicine (zajedno sa prof. dr Olgom Litričin i prof. dr Milanom. Blagojevićem). Prvi je u zemlji operisao kataraktu Krwawicz-ovom metodom krioestrakcije, 1964. godine. Uveo je i primenu Preziossi-Scheie-ove metode termofistule, u cilju postizanja što bolje normalizacije intraokularnog pritiska.
 
Prof. dr Aleksandar Parunović (1931-1998), redovni član The Royal College of Ophthalmologists. Jedan od najboljih studenata medicine u svojoj generaciji. Završio je specijalizaciju iz oftalmologije na Klinici za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić”. Magistar i doktor medicinskih nauka. Bio na usavršavanju u najvećim svetskim oftalmološkim centrima, uključujući Proctor I Foundation u San Francisku i Moorfields Eye Hospital u Londonu. Supspecijalista za oboljenja i hirurgiju prednjeg segmenta oka i osnivač odeljenja čija je delatnost ova patologija. Objavio 130 stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Prema podacima Citation Index-a, radovi prof. Parunovića citirani su u inostranim časopisima više od 50 puta.
 
Prof. dr Siniša Đaković (1932-1999), među prvima u zemlji primenio je laser terapiju u cilju normalizacije intraokularnog pritiska kod glaukoma. Boraveći u Moskvi, upoznao se sa originalnim mikrohirurškim metodama lečenja glaukoma i korekcije miopije, i bio prvi kod nas koji je primenio iridocikloretrakciju kod angularnih formi glaukoma, kao i radijalnu keratektomiju u cilju korekcije miopije.
 
Prof. dr Dobrosav Cvetković (1933-      ), dugogodišnji direktor Instituta i prvi supspecijalista za glaukom u našoj zemlji. Diplomirao je na Medicinskom fakulatetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata svoje generacije. Specijalizaciju iz oftalmologije završio na Klinici za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić”, a usavršavao se na vodećim klinikama u Nemačkoj – Minhen, Vircburg, Keln, kao stipendista Humboldt-ove fondacije. Član je Nemačkog oftalmološkog društva i Evropskog udruženja za glaukom. Objaviom oko 180 stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Neki od radova prof. Cvetkovića citirani su u inostranim časopisima.
 
Prof. dr Slobodan Golubović (1944-           ) direktor Instituta za očne bolesti o2 2001. do 2008. prvi supspecijalista za glaukom u našoj zemlji. Diplomirao je na Medicinskom fakulatetu u Beogradu 1939. Specijalizaciju iz oftalmologije završio na Klinici za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić” 1976, a usavršavao se na vodećim klinikama u Velikoj Britaniji (Moorfields’ eye hospital I druge). Član je Nemačkog oftalmološkog društva i Evropskog udruženja za glaukom. Objaviom oko 65 stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Dobitnik plakete Srpskog lekarsckog društva 1994, predsednik oftalmološke sekcije 1991-1995 i urednik časopisa “Acta ophthalmologica Yugoslavica”.

Prof. dr Ivan Stefanović (1964-               ) direktor Klinike za očne bolesti od januara 2008. Diplomirao je na Medicinskom fakulatetu u Beogradu sa prosekom 10 i dobio povelju Srpskog Lekarskog Društva kao najbolji diplomirani studenat u generaciji. 1990. Godine se zaposlio na Institutu za očne bolesti kao lekar na specijalizaciji iz oftalmologije, a specijalizirao je 1993.godine i tako postao najmlađi specijalista u istoriji Očne klinike. Usavršavao se u Antverpenu u Belgiji kod prof. Dr Relje Živojinović.  Magistrirao je 1992., a doktorsku disertaciju odbranio 1999.godine. 1994.izabran za zvanje asistenta, 2000. za docenta, a od januara 2010. Vanredni prof. Medicinskog fakulteta u Beogradu. Mentor mnogim odbranjenim doktorskim i magistarskim radovima, organizator mnogobrojnih Kongresa. Predavač je U Školi ultrazvuka, kao i na Defektološkom fakultetu. Objavio je dve monografije, autor je i koautor preko 100 stručno naučnih radova od kojih je 6 u časopisima indeksiranim po SS, a četrnaest na proširenoj SCI listi ili Medline-u. Od januara 2008. Godine Klinika je u potpunosti renovirana, otvorene su dve nove ambulante, kao i najmoderniji odsek za Dnevnu hirurgiju katarakte u regionu.

Cilj ovog kratkog podsećanja na istorijske okolnosti u kojima je nastajala i razvijala se oftalmologija kod nas, podsećanja na pionire oftalmološke nauke kod nas, ljude većinom školovane u inostranstvu, koji su svojim životom i radom ostavili neizbrisive tragove i primere, i to ne samo na ovim prostorima, upoznavanje kako stručne tako i šire javnosti sa slavnom prošlošću Očne klinike zapravo je vid neskrivene napomene, koja se prosto nameće za obavezu svima nama koji trenutno radimo na Klinici, da svim svojim naporima pokušamo da ponovo zauzmemo mesto koje nam svakako pripada u evropskoj, pa i svetskoj oftalmologiji.

Pregled na Klinici obavlja se na osnovu Uputa izdatog od nadležnog očnog lekara iz Doma zdravlja ili druge zdravstvene ustanove sa elektronski zakazanim terminom pregleda i rešenjem lekarske komisije Fonda za osiguranike van teritorije Beograda.

Dani kada je Klinika uvek hirurški dežuran su: ponedeljak, sreda i četvrtak. Dan kada Institut nikada nije dežuran za urgentne slučajeve je utorak (dežurna je Gradska bolnica na Zvezdari). Klinika je hirurški dežurna tri vikenda u mesecu dok je jedan vikend dežurna Gradska bolnica na Zvezdari.

Prijemi na bolničko lečenje se zakazuju, osim kada su u pitanju hitni slučajevi.

Za prijem na bolničko lečenje potreban je Uput za bolničko lečenje izdat od strane nadležnog očnog lekara iz Doma zdravnja ili druge zdravstvene ustanove overen od strane Fonda za osiguranike van teritorije Beograda.

Pregledi u specijalističkim konsultativnim ambulatnama se isključivo zakazuju elektronskim putem (IZIS).
Pregledi u specijalizovanim kabinetima se isključivo zakazuju elektronskim putem (IZIS).

Pacijent je u obavezi, da pre prijema na bolničko lečenje, obavi određene neophodne analize i preglede, u zavisnosti od vrste očne patologije i opšteg stanja organizma. Jedan deo tih analiza i pregleda, ukoliko je potrebno, ponovo se obavlja i u okviru Klinike.

Pacijenta, pored oftalmologa, obavezno pregleda i lekar internista, a potom anesteziolog, koji daje završnu saglasnost za izvođenje hirurške intervencije.

Pacijenti su dužni da tokom hospitalizacije striktno poštuju Kućni red Klinike.

Posete bolesnicima su svakog radnog dana od 14:00-15:00 časova, a četvrtkom i nedeljom od 14:00-16:00 časova.

A/Odsek za dnevnu hirurgiju katarakte
Dr Aleksandar Gaković šef odeljenja
Dr Zora Stanković
Glavna sestra  sale za dnevnu hirurgiju  Dragana Ivić, vms

Odsek za dnevnu hirurgiju katarakte predstavlja najsavremeniji operativni blok za dnevnu hirurgiju u regionu. Dnevno se operiše do 24 pacijenta! Pored dve operacione sale u sklopu odseka nalazi se i soba za pregled, anesteziju, čekaonica, kao i uređeni boksovi u kojima se pacijenti presvlače i čekaju operaciju.

Odsek za dnevnu hirurgiju katarakte radi po principu dnevne bolnice što znači da pacijenti bivaju primljeni u bolnicu u dogovorenom terminu, bivaju operisani i istog dana, u roku od svega nekoliko sati idu kući.

Operacije se izvode u dve sale u prepodnevnom i poslepodnevnom terminu. Prepodnevni termin je podeljen u dve grupe: pacijente koji dolaze u 7 časova i bivaju operisani do 10 časova i pacijente koji dolaze u 10 i bivaju operisani do 13 časova, a poslepodnevni termin se deli na grupu pacijenata koji dolaze u 13 časova i bivaju operisani do 16 i pacijente koji dolaze u 16 časova i bivaju operisani do 18 časova. U svakom terminu operiše se do 12 pacijenata što znači da se dnevnio operiše do 24 pacijenta.

B/Specijalizovana ambulanta za katarakte - ambulanta 6

Ambulanta za katarakte prima pacijente svakog radnog dana pre podne zakazane elketronskim putem (IZIS).

Pacijenti sa uputom od nadležnog oftalmologa i rešenjem lekarske komisije RFZO-a (važi za osiguranike van teritorije Beograda), dolaze u ambulantu i bivaju pregledani od strane specijaliste koji je tog dana po rasporedu. Ukoliko postoje indikacije za operaciju katarakte ista se zakazuje i pacijent dobija datum operacije kao i tačna uputstva vezana za analize i pripreme koje pre operacije treba da obavi. Nedelju dana pre operacije pacijent dolazi na Kliniku radi trijaže i tom prilikom dobija ime hirurga koji će ga operisati kao i vreme kada treba da dođe na Kliniku na dan operacije.

Operacija katarakte radi se u jednodnevnoj hirurgiji što znači da pacijent dođe u vreme koje mu je naznačeno sa neophodnom dokumentacijom (uput za bolničko lečenje overen od Fonda, biohemijske analize krvi, krvna slika i dozvola interniste za operaciju u lokalnoj anesteziji), biva operisan i isti dan ide kući.

C/odsek za male hirurške intervencije

Lekar specijalista po rasporedu i zakazanim pacijentima.
Medicinski tehničar instrumentar: Ljiljana Tapa

Najčešće rađene operacije:

• Chalazion (čmičak), aterom, ksantelazme
• Ekcizizije: veruke, papilomi i moluske
• Sondiranje
• Ektropijumi i entropijumi
• Revizije i suture povreda kapaka

Sala radi pre podne od ponedeljka do četvrtka.

Intervencije se zakazuju.

Za zakazivanje intervencije potrebno je da se prvo izvrši pregled ili u trijažnoj ambulanti ili u specijalizovanim ambulantama za određenu patologiju , uz uput specijaliste oftalmologije iz Doma zdravlja overenim od strane Fonda (za osiguranike van teritorije Beograda), sa elektronski zakazanim termionom.