Najava događaja

 ◄◄  ◄  ►►  ► 
mart 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
25
26
27
28
29
30
31

Kabinet za kardiometaboličku neinvazivnu funkcionalnu dijagnostiku – ergospirometrija

Šef Kabineta: Doc dr Ivana Nedeljković – specijalista interne  medicine - kardiolog

Glavna sestra Kabineta: VMS Katarina Matejić

Lekari:

  1. Dr Dejana Popović, dr sci med – specijalista interne medicine
  2. Dr Marko Banović, mr sci med – specijalista interne medicine

Medicinske sestre

  1. MS Maja Ristić

Opis rada Kabineta

Kabinet za ergospirometriju (CPET) osnovan je februara 2010. Godine i „najmladji“ je kabinet na Klinici za kardiologiju. Nalazi se u zgradi Poliklinike KCS, na I spratu, soba br 168.

Raspolaže najsavremenijom opremom za kardiopulmonalno funkcionalno funkcionalano  testiranje: ergospirometar, ležeći ergobicikl kao i pokretnu traku (treadmill). U toku godine uradi se 700-800 ergospirometrija,  po čemu smo lideri ne samo u Beogradu već i u Srbiji i regionu gde se u proseku rade po 3 testa nedeljno.

Elektrokardiografski (EKG) test fizičkim opterećenjem se najčešće koristi za otkrivanje ishemijske bolesti srca, kao i za ispitivanje simptoma u naporu, srčane frekvence i krvnog pritiska, i procenu aerobnog kapaciteta. Dodatne važne kliničke informacije mogu se dobiti direktnim merenjem razmene respiratornih gasova tokom testa, što se odredjute tokom kardiopulmonalnog testa fizičkim opterećenjem - ergospirometrije (CPET).

ŠTA NAM GOVORE REZULTATI TESTA? Pored precizne procene maksimalnog aerobnog kapaciteta, CPET je nezamenjiv u odredjivanju uzroka nedostatka vazduha (dispneje) u naporu kao i u odredjivanju normalnog odgovora pulmonalnog i kardiovaskularnog sistema na fizičko opterećenje. Poremećaji se mogu desiti na raznom nivoima unutar lanca razmene gasova, od mitohondrija, preko transportnih sistema i razmene u samoj ventilaciji. Prepoznavanje mesta i stepena disfunkcije tokom CPET ima široku primenu u kliničkoj medicini.

Domen rada Kabineta za ergospirometriju je prema indikacijama:

  • Procena dispneje u naporu
  • Procena kardiopulmonalnog funkcionalnog kapaciteta
  • Procena stanja pre propisivanja fizičke aktivnosti (rehabiliotacija ili bavljenje sportom)
  • Direktna merenja vršne potrošnje kiseonika u jedninici vremena (funkcionalni kapacitet)
  • Stratifikacija rizika i prognoza u srčanoj insuficijenciji
  • Optimizacija pejsmejkera
  • Urodjene srčane mane: odredjivanje potrebe za hirurškom korekcijom i odgovor na  primenjenu terapiju
  • Procena radne sposobnosti; spremnost za odredjena zanimanja
  • Procena značajnosti valvularnih mana
  • Praćenje rezultata medikamentne i hirurške terapije

Postupak  pri ispitivanju bolesnika i primenjene metode pregleda

Opis rada u Kabinetu:

1. Detaljan internistički i kardiološki pregled sa analizom elektrokardiograma 

2. Procena disajne funckcije u mirovanju – spirometrija

3. Kardiopulmonalni test fizičkim opterećenjem na ležećem ergobiciklu ili na pokretnoj traci (HP Cosmos) putem aparata Schiller CS-200  uz kontinuirani EKG monitoring i automatsko merenje krvnog pritiska na kraju svakog stepena. Tokom testa se kontinuirano prati razmena gasova i procenjuje potrošnja kiseonika (kardiovaskularni sistem) i eliminacija ugljen dioksida kao i promena ventilatornih parametara i rezerve disanja (pulmonalni sistem).

Srce, pluća, pulmonalna i sistemska cirkulacija stvaraju krug za razmenu respiratornih gasova izmedju okoline celija. U uslovima ravnoteže, potrošnja kiseonika (O2) prema jedinici vremena  i proizvodnja ugljen dioksida (CO2) merenjem preko maske na licu su ekvivalent potrošnje O2 i proizvodnje CO2 u ćelijama.

Kao važna prognostička komponenta CPET je mogućnost kvantifikovanja postignutog opterećenja, takodje poznato kao funkcionalni kapacitet. Metabolički ekvivalenti (MET) služe za kvantifikovanje postignutog rada tokom različitih nivoa CPET. Jedan MET  odgovara potrošnji O2 zdravog čoveka u mirovanju težine 70 kg od 3.5 mL/kg/min. Na primer jednostavni kućni poslovi i lagane fizičke aktivnosti zahtevaju potrošnju  energije od  1.5 to 4 METa, a teški poslovi i sportske aktivnosti zahtevaju  5 to 15 METa.

ANAEROBNI PRAG
Kada metaboličke potrebe prevazilaze  snabdevanje kiseonikom snabdevanje kiseonikom radne muskulature, aktivira se anaerobni metabolizam (anaerobni prag  -AT). AT dešava najčešće izmedju 47% i 64% maksimalne potrošnje kiseonika  kod  zdravih neutreniranih osoba a u većem %   kod profesionalnih sportista. U svrhu propisivanja adekvatne fizičke aktivnosti ili rehabilitacije poznavanje srčane frekvence na kojoj se dešava  AT je veoma važno. AT utiče na dnevne aktivnosti i može da se poboljša treniranjem ili pogorša sedentarnim načinom života. Takodje, AT ispod 11 mL/ kg /min i/ili ishemija u EKG-u takodje predstavljaju prediktore loše prognoze u preoperativnopj proceni kod starijih bolesnika koji su planirani za velike hirurške intervencije.

ODNOS RESPIRATORNE RAZMENE GASOVA (RER) 
Definiše se kao odnos  potrošnje kiseonika i proizvodnje uglje diokasida. Može se koristitiu kao objektivna mera za kvantifikovanje postignutog napora. RER manji od 1.0 ukazuje na submaksimalni napor, 1.0 to 1.1 ukazuje na dobro postignuto opterećenje, 1.1 do 1.2 pokazuje dobro postignuto opterećenje tačnije da je uradjen maksimalni test, a vrednosti preko 1.2 indikuju odličnu postignuto opterećenje. Izuzeci ovog pravila jesu bolesnici sa neuromuskularnim ograničenjima kao i ishemija miokarda, značajni ventilatorni poremećaji, loša saradnja sa bolesnikom, ili pojava drugih indikacija za prevremeni prekid testa.

VRŠNA POTROŠNJA KISEONIKA
To je najviša vrednost  potrošnje postignuta za vreme  CPET i obično se postiže blizu maksimalnog opterećenja. Smatra se sniženom kada je manja od 85% predvidjenog.

ŠTA NAM GOVORE REZULTATI TESTA?
Pored precizne procene maksimalnog aerobnog kapaciteta (to jest, poredjenjem postignutih MET sa predvidjenim), CPET je nezamenjiv u odredjivanju uzroka dispneje u naporu kao i u odredjivanju normalnog odgovora pulmonalnog i kardiovaskularnog sistema na fizičko opterećenje. Metabolički poremećaji se mogu desiti na raznom nivoima unutar lanca razmene gasova, od mitohondrija ,preko transportnih sistema i razmene u samoj ventilaciji. Poznavanje mesta i stepena disfunkcije tokom CPET ima široku primenu u kliničkoj medicini. Na osnovu poremećaja razmene gasova CPET može da identifikuje bolesti pojedinih sistema. Vršna potrošnja kiseonika manja  od 85% vrednosti predvidhjenih ptema starosti i polu smatra se sniženim, a normalnim kada je AT blizu 60% predvidjene potrošnje. Medjutim, u klasifikaciji AT niži od 40% predvidjenog se smatra patološki sniženim i ukazuje na cirkulatornu insuficijenciju. Rezerva disanja niža od 30% ukazuje na ventilatorni poremećaj, posebno kada je udružena sa poremećajem saturacije kiseonikom.

4. Test fizičkim opterećenjem – ergometrija (koja se radi kao i ergospirometrija kali bez analize gasova)

5. Stres ehokardiografija – Test fizičkim opterećenjem sa ehom (jer Kabinet raspolaže ultrazvučnim aparatom koji je deo naučnog projekta Medicinskog fakulteta u Beogradu.