Najava događaja
| pon | uto | sre | čet | pet | sub | ned |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Konferencija za medije - Hirurško lečenje teške epilepsije
Na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije predstavljeni su rezultati lečenja epilepsije operativnom metodom.
Prisutnima su se obratili:
- Akademik prof. dr Vladimir S. Kostić, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije
- Prof. dr Dragoslav Sokić sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije
- Dr Vladimir Baščarević sa Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije
- Ass. dr Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije
HIRURŠKO LEČENJE TEŠKE EPILEPSIJE
Epilepsija je česta bolest od koje boluje 1% populacije (svaka 100-ta osoba koju sretnemo). Procenjujemo da u Srbiji ima oko 72.000 bolesnika a da oko 30% (oko 20.000) slabo reaguju na lekove. Oko 7.000 bolesnika ima tako tešku epilepsiju da je nepodnošljiva, a kod njih je moguće da se bolest izleči operacijom na mozgu, posle pažljivog ispitiivanja i dokazivanja mesta početka napada.
Klinika za neurologiju KCS i Klinika za neurohirurgiju KCS po prirodi svog posla dugi niz godina imaju tradicionalno dobar partnerski odnos na misiji lečenja bolesnika sa neurološkim poremećajima.
Ova saradnja je rezultirala i formiranjem Centra za epilepsije u kojem je objedinjen rad neurologa, EEG tehničara, radiologa, neuropsihologa, specijaliste nuklearne medicine, neurohirurga, anesteziologa, psihijatra i patologa. Cela grupa eksperata učestvuje u kompleksnom i multidisciplinarnom postupku prehirurškog ispitivanja bolesnika sa teškom epilepsijom koja ne reaguje na lekove. Kod podobni kandidata (kod kojih se podudaraju promena na magnetskoj rezonanci sa zonom odakle epilepsija počinje) se pristupa hirurškom otklanjanju obolelog dela mozga. Princip celog postupka je da pacijent izlazi iz operacione sale isti onakav kakav je u nju ušao, sa razlikom da više nema epilepsiju.
Ovakva intervencija je do nedavno mogla da se radi samo u razvijenim inostranim centrima. Od 2009. godine do kraja 2013. godine je obavljena hirurška resekcija epileptogene zone kod 63 bolesnika od kojih je 57 (86%) u dugotrajnoj potpunoj remisiji njihove ranije nepodnošljivo teške epilepsije. U inostranim centrima cena operacija iznosi od 25.000 Evra ili više i pomenutim radom je državi i društvu ostvarena značajna finansijska ušteda (bar 1.500.000 Evra). Još važnije, značajan broj ljudi je vraćen normalnom i zdravom životu.
NOVE TEHNOLOGIJE: STEREOTAKSIČNO UVOĐENJE DIJAGNOSTIČKIH I TERAPIJSKIH ELEKTRODA U DUBOKE ZONE MOZGA RADI LEČENJA TEŠKIH NEUROLOŠKIH BOLESTI
Planiramo da u narednom kratkoročnom periodu osvojimo još naprednije tehnike lečenja i epilepsije i ektrapiramidnih bolesti korišćenjem stereo-EEGa i stereotaksički uvedenih stimulišućih elektroda. Razvoj ove tehnologije je nametnuo da saradnja između neurologije i neurohirurgije bude još prisnija i isprepletanija jer pojedine bolesti sve manje prave razlike između neurološkog i neurohirurškog posla, odnosno, metode i znanja obe discipline su uzajamno zavisne kako u planiranju, tako i izvođenju i praćenju bolesnika.
Dve glavne oblasti u kojima neurologija i neurohirurgija zajedno rade a što je neophodno da se uvede i u Kliničkom centru Srbije su lečenje teških epilepsija bez morfoloških poremećaja i uznapredovalih slučajeva Parkinsonove bolesti, distonije i farmakorezistentnih nevoljnih pokreta. Ove metode su već u delimičnoj i povremenoj upotrebi u pojedinim zemljama u regionu. Srbija po veličini populacije i drugim raspoloživim resursima ima i potrebu i mogućnost pre svega u kadrovskom potencijalu za realizaciju ovih tehnologija.
Za obe oblasti zajednička je potreba da se pojedinim strukturama mozga pristupi na "minimalno" invazivni način, tako što se elektrode uvedu kroz mali otvor na lobanji kroz stereotaksični ram, preko kojeg se uz korišćenje preciznih vodilja uvode tanke elektrode sa velikim brojem odvojenih kontakata u željene delove dubokih struktura mozga sa preciznošču delića milimetra. Putanja svake elektrode se proračunava na osnovu preklopljenih snimaka magnetske rezonance i angiografije, kako bi se elektroda sigurno uvela a da se pri tome ne povrede krvni sudovi i druge osetljive strukture mozga uz pomoć sofisticiranih kompjuterskih algoritama. Na osnovu toga se odredjuju ulazne tačke i uglovi uvođenja, dubina, kao i koordinate odredišta do kojih elektroda treba da se dovede.
PRIMENA KOD TEŠKIH EPILEPSIJA BEZ ORGANSKIH PROMENA
Kod bolesnika sa epilepsijama preko elektroda se registruje spontana aktivnost dubokih struktura mozga na osnovu čega mogu da se odrede granice poremećenog tkiva koje generiše epilepsiju. Stimulacijom preko uvedenih kontakata elektroda se određuje na kom mestu su locirane važne funkcije mozga (govor, pamćenje, motorika, osećaji, čula...) i da li se preklapaju ili ne sa zonama epilepsije koje treba da se odstrane.
PRIMENA KOD PARKINSONOVE BOLESTI, DISTONIJE I NEVOLJNIH POKRETA
Kod ovih bolesnnika elektrode mogu trajno da ostanu u unapred definisanim strukturama mozga. Njihovom stimulacijom nepokretni bolesnici sa Parkinsonovom bolešću vraćaju pokretljivost i samostalnost kakvu su imali u samom početku bolesti, a dejstvo se održava godinama. Nepodnošljivi tremor pacijenta stimulacijom se utišava u minimalno, jedva vidljivo podrhtavanje ruku, dok se bolni, ivalidizirajući mišići grčevi u bolestima koje se zovu Distonije blokiraju čime se vraća mogućnost normalnog korišćenja zahvaćenih delova tela.
POTREBNE NABAVKE
Da bi se ovladalo tehnikom stereotaksičnog uvođenja dijagnostičkih i stimulacionih elektroda, pored dalje obuke već velikim delom priprmljenih kadrova neophodno je da se nabavi sterotaksički ram (koji bi se montirao na operacioni sto na kome se rade operacije) sa odgovarajućim hardverom za navođenje elektroda i softverom za određivanje trajektorije elektroda integrisanim i komatibilnim sa glavnim tipovima aparata za MRI i angiografiju.
SAVREMENA DOSTIGNUĆA U LEČENJU PARKINSONOVE BOLESTI, DISTONIJE, TREMORA I NEVOLJNIH POKRETA
Parkisnonova bolest se javlja kod svake 100. osobe starije od 60 godina. Procenjujemo da u Srbiji postoji najmanje 15.000 bolesnika koji su značajnoj meri onesposobljeni simptomima bolesti koja postepeno napreduje.
Lečenje lekovima je uspešno u prvih 5 do 10 godina trajanja bolesti, a posle toga kod nekih bolesnika se razvijaju nepokretnost (akinezija) ili nepodnošljiv tremor delova tela. Klinika za neurologiju je osvojila savremene i nove metode lečenja i kasnijih faza bolesti specifičnom primenom konstantne infuzije levodope u tanko crevo ili primenom posebnih medikamenata koji deluju na određene receptorske sisteme u mozgu. U Centru za Distonije Klinike za neurologiju KCS sprovodi se primena botulinskog toksina u zahvaćene mišiće što dovedi do prekida teških grčeva kod bolesnika sa Distonijama, ali zbog privremenog dejstva procedura mora da se ponavlja nekoliko puta godišnje. Ovo lečenje, iako efikasno je ekonomski zahtevno i komplikovano za praćenje.
Kod ove strogo selektovane grupe bolesnika sa teškom Parkinsonovom bolešću i bolesnika sa komplikovanom distonijom najefikasniji način lečenja predstavlja stimulacija dubokih delova mozga električnom strujom iz baterijskog stimulatora koji se ugrađuje ispod kože grudnog koša i žicama povezuje sa stereotačno uvedenim elektrodama. Ovakva stimulacija se sprovodi godinama i omogućava dugotrajnu kontrolu simptoma bolesti, smanjenje potrebe za lekovima (i njihovih neželjenih dejstava) i potrebe za čestim hospitalizacijama.
Rezultati:
- 63 pacijenata operisano resektivnom hirurgijom
- 52 pacijenatra sa resekcijom temporalnog režnja
- 11 pacijenata sa resekcijom ekstratemporalnog režnja
- 2 sa intraoperativnom elektrokortikografijom
- 55/63 (87%) IZLEČENJE epilepsije posle 2 ili više godina od operacije, ostali značajno poboljšanje
