Etički odbor

  • Prof. dr Brаnislаv Stefаnović, spec. opšte hirurgije (Urgentni centаr KCS) – predsednik,
  • Prof. dr Zorаn Džаmić, spec. urologije (Klinikа zа urologiju KCS)- zаmenik predsednikа,
  • Prof. dr Miloš Žаrković, spec. interne medicine i subspec. endokrinologije (Centаr zа nаučnoistrаživаčki rаd i ljudske resurse KCS) – člаn,
  • Prof. dr Violetа Vučinić, spec. pneumoftiziologije (Klinikа zа pulmologiju KCS)- člаn,
  • Prof. dr Vesnа Tomić- Spirić, spec. interne medicine subspec. аlergologije (Klinikа zа аlergologiju i imunologiju KCS)- člаn,
  • Prof. dr Drаgаn Simić, spec. interne medicine (Klinikа zа kаrdiologiju KCS)- člаn,
  • Prof. dr Jelenа Drulović, spec. neuropsihijаtrije (Klinikа zа neurologiju KCS)- člаn,
  • Prof. dr Sаšа Kаdijа, spec. ginekologije i аkušerstvа (Klinikа zа ginekologiju i аkušerstvo KCS)- člаn,
  • Prof. dr Đorđe Đorđević, dipl. prаvnik, profesor Kriminаlističko-policijskа аkаdemijа – člаn,
  • Prof. dr Brаnko Milаković, spec. аnesteziologije sа reаnimаtologijom, (Centаr zа аnesteziologiju i reаnimаtologiju KCS) člаn
  • Doc. dr Vlаdаn Živаljević, spec. hirurgije (Klinikа zа endokrinologiju, dijаbetes i bolesti metаbolizmа, Centаr zа endokrinu hirurgiju KCS) – člаn

Stručni savet

Članovi stručnog saveta:

  • Doc. dr Sanja Stanković, predsednik
  • Dr Mladen Kočica, zamenik predsednika
  • Prof. dr Zoran Džamić, sekretar
  • Prof. dr Maja Ercegovac, član
  • Prof. dr Branko Beleslin, član
  • Prof. dr Đuro Macut, član
  • Prof. dr Slobodan Cvetković, član
  • Prof. dr Violeta Mihajlović Vučinić, član
  • Mr. farm. Dragana Rajinac, član
  • Milan Nikolić, član

Upravni odbor

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

  • Prof. dr Vladimir Obradović - predsednik
  • Prof. dr Miroslav Vukadinović
  • Zorana Stojković, dipl. pravnik
  • Dr Nataša Petrović
  • Dr Jelena Vrućinić Kozić

ČLANOVI NADZORNOG ODBORA

  • Radomir Vujadin - predsednik
  • Dr Muamer Baćevac
  • Branislav Ivošević
  • Bojan Borovčanin

Menadžment

V.D. Direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Prof. dr sci. med. Milika Ašanin Tel. 2645-533, 2687-160
Fax. 2657-949

                    

Profesor dr Milika Ašanin rođen je novembra 1959. godine u Nikšiću. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1985. godine. Specijalizaciju iz interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu završio je 1995. godine, a subspecijalizaciju iz kardiologije 2012. godine. Magistrirao je iz oblasti kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2000. godine, a doktorirao 2009. godine sa temom: “Rana i udaljena prognoza u bolesnika sa novonastalom atrijalnom fibrilacijom u akutnom infarktu miokrada“.

Od 1989. godine radi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Od oktobra 1990. godine radi u Službi urgentne kardiologije Klinike za kardiologiju u Urgentnom centru. U periodu od 2010. godine do 2014. godine bio je pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju. Od 2012. godine je načelnik Službe urgentne kardiologije Klinike za kardiologiju. Aprila 2014. godine imenovan je za Direktora Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, a avgusta 2015. godine imenovan je za v.d. Direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

U zvanje asistenta na predmetu interna medicina, uža naučna oblast kardiologija, na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabran je 2006. godine, a u zvanje docenta izabran je 2012. godine.

Boravio je na kardiologiji Univerzitetske klinike Lenox Hill u Njujorku (SAD). Autor i koautor je u 390 publikacija objavljenih u našoj zemlji i inostranstvu, od čega 32 rada na SCI/SCIe listi (zbir impakt faktora 100.989). Recezent je Preporuka evropskog kardiološkog udruženja za dijagnostiku i lečenje akutnih plućnih embolija (2014. godina), kao i više stručnih časopisa u oblasti kardiologije. Bio je aktivni učesnik velikog broja značajnih stručnih i naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Učesnik je u dva naučno-istraživačka projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj R. Srbije za period 2011-2015. godina: “Akutni koronarni sindrom - akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris: savremene dijagnostičke metode i terapijske opcije u cilju boljeg preživljavanja bolesnika, mesto i mogućnosti Srbije kao zemlje u tranziciji“ i “Akutni koronarni sindrom: istraživanje vulnerabilnosti (plaka, krvi i miokarda), optimalno lečenje i određivanje prognostičkih faktora“. Učestvovao je u izradi “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijske bolesti srca“ 2011. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja R. Srbije i “Farmakoterapijski protokoli u primarnoj zdravstvenoj zaštiti najĉešće bolesti i stanja“ 2014. godine pod pokroviteljstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Član je Evropskog kardiološkog udruženja, Udruženja kardiologa Srbije (UKS), predsedništva Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva, ekspertskog tima za akutni koronarni sindrom, radne grupe za ishemijsku bolest srca i uređivačkog odbora za časopis UKS “Srce i krvni sudovi“. Od 2014. godine je predsednik Republičke stručne komisije za kardiologiju i kardiohirurgiju pri Ministarstvu zdravlja i koordinator Ministarstva zdravlja za kardiologiju.                

V.D. zamenika direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Prof. dr sci. med. Jovica Milovanović

Rođen sam 20.01.1968. u Beogradu.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao sam 1987. godine, a diplomirao 1992. godine sa prosečnom ocenom 9,45. Magistarske studije sam završio 1997. godine, a potom sam, 2007. godine odbranio i doktorsku disertaciju na istom fakultetu.

Od juna 1994. godine do danas, zaposlen sam u Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju (ORL i MFH) Kliničkog centra Srbije (KCS). Specijalistički ispit iz Otorinolaringologije sam položio aprila 1998. godine sa odličnim uspehom.

Moja akademska karijera na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu započela je izborom u zvanje asistenta na predmetu otorinoloringologija  1998. godine. U zvanje docenta izbran sam 2008. godine, potom, 2013. godine u zvanje vanrednog profesora,  a januara 2020. u zvanje redovnog profesora.

Načelnik odeljenja Klinike za ORL i MFH KCS postao sam 2006. godine.

Zamenik direktora Klinike za ORL i MFH KCS bio sam  u periodu od 2009-2013. godine.

Na funkciju Pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije, koju i dalje obavljam, postavljen sam 2018. godine.

U periodu od 2013-2017. godine bio sam član Centralne komisije za lekove RFZO-a.

Od strane Vlade Republike Srbije imenovan sam na funkciju predsednika Nadzornog odbora Instituta za rehabilitaciju Sokobanjska 2017. godine, koju i dalje obavljam.
Kao autor i koautor objavio sam 172 naučne publikacije, od kojih 43 u časopisima sa JCR liste, najvećim delom iz oblasti laringologije kojom se uže bavim, i to posebno malignim oboljenjima ove regije. Takođe, koautor sam u 15 knjiga i udžbenika. Koautor sam u knjizi „Karcinom larinksa“ za koju je grupa autora dobila  nagradu Grada Beograda za najveći doprinos u oblasti medicine za 2017. godinu.  

Osnivač sam i predsednik Udruženja laringologa Srbije od 2015 godine i dalje.

U okviru Evropskog udruženja laringologa sam član Borda za klasifikaciju i nomenklaturu operacija grkljana.

U okviru stručnog usavršavanja u relevantnim centrima završio sam edukacione kurseve, Funkcionalna endoskopska hirurgija nosa i paranazalnih šupljina  (Prof. Stamberger, Beograd, 2002, Grac 2005); Teoretsko praktični kurs hirurgije larinksa 2003. godine na Institutu za Onkologiju Portugalije u Lisabonu na ORL odeljenju (Prof. Joao Olias) i Internacionalni kurs laserske hirurgije u ORL-u juna 2003. godine u Univerzitetskoj bolnici Louvain-Mont-Godinne, u Belgiji kod Prof. Marck Remacle.
Svoje usavršavanje u oblasti laringologije obavljao sam i Teikyo Univerzitetu u Tokiju  na ORL odeljenju  kod Prof. Toshihiro Tsuzukua u toku 2004 godine gde sam se usavršavao u laserskoj i klasičnoj hirurgiji larinksa. U toku 2005. godine boravio sam u Evropskom Onkološkom Institutu Gustave- Roussy u Villejuif-u na ORL odeljenju koje se bavi malignomima ORL regije.

Stručni konsultant sam Kliničkog centra Banja Luka, Republika Srpska za oblast laringologija – onkologija od 2019. godine.

Održao sam više pozivnih predavanja na Evropskim Kogresima laringologa.

Saradnik sam na projektu Ministarstva za nauku RS pod nazvom: Funkcionalno-morfološka i hemodinamska ispitivanja različitih oboljenja i poremećaja konvencionalnim metodama nuklearne medicine i pozitronskom emisionom tomografijom, rukovodilac prof. Vladimir Obradović 2011-projekat je u toku.

Govorim engleski jezik.

Direktor Urgentnog centra
Ass. dr Marko Ercegovac, dr sc. med., specijalista neurolog

Marko Ercegovac rođen je juna 1968. godine u Beogradu. Diplomirao je 1994. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,84. Specijalista Neurologije od novembra 1999. godine. Magistrirao je februara 2004. godine na temu ”Faktorska analiza specifičnosti i učestalosti simptoma juvenilne miokloničke epilepsije” a doktorirao je decembra 2010. godine na temu “Uloga oksidativnog stresa u nastanku i učestalosti epileptičkih napada i uticaj antiepileptičkih lekova” na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U akademsko zvanje kliničkog asistenta na predmetu Neurologija izabran je 26.09.2012. godine.

Zaposlen je na Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od 1995. godine kao lekar na specijalizaciji iz neurologije, a potom od 1999. godine stalno zaposlen kao specijalista neurolog na Odeljenju urgentne neurologije Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Za direktora Urgentnog centra izabran je avgusta 2015 godine.

Oženjen je i otac dvoje dece.

Stručna usavršavanja:
Kao stipendista Prorektorata za nauku i istraživanje Univerziteta u Cirihu (Švajcarska), boravio na Institutu za neurologiju na usavršavanju iz oblasti elektroencefalografije i epileptologije.
Posle šetomesečne edukacije u Centru za epilepsije i migrene u Beogradu, stekao je sertifikat iz Kliničke elektroencefalografije i epileptologije.
Pohađao je Salzburg-Cornell Seminar iz oblasti Neurologije u Salzburgu (Austrija).
Stručno usavršavanje iz oblasti neurologije u trajanju od mesec dana u Kishiwada Tokoshukai Bolnici u Tokiju (Japan).
EUREPA kurs iz „Primene EEG-a u dijagnostici i lečenju epilepsije“.
2. Eilat Međunarodni kurs iz „Farmakološkog tretmana epilepsija u Eilatu (Izrael)“.
EUREPA kurs iz „Genetike epilepsija“.
EUREPA kurs iz „Neuroimidžing-a“.
Tromesečna edukacija iz oblasti epileptologije, elektroencefalografije i kliničke neurofiziologije u Centru za epilepsije Klivlendske klinike u Ohaju (Sjedinjene Američke Države) (Epilepsy Center Cleveland Clinic).

Član je: Jugoslovenske liga za borbu protiv epilepsije, Srpskog lekarskog društva (SLD), Internacionalne Lige protiv epilepsije (International League Against Epilepsy, ILAE), Evropskog udruženja neurologa (European Federation of Neurological Societies, EFNS) a član je i tročlane komisije Fondacije Prof. dr Risto Bokonjić za stipendiranje školovanja i usavršavanja mladih neurologa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske u referentnim svetskim ustanovama.

Autor je više stručnih radova, predavač na kursevima kontinuirane medicinske edukacije, predavač po pozivu na međunarodnim skupovima, organizator naučnih skupova. Citiranost prema Scopus: ukupno 102 (bez autocitata 99), h indeks: 3.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS
Prof. dr Aleksandar Stefanović

 

Prof. Aleksandar Stefanović (1963.) rođen je u Beogradu,  gde je završio osnovnu školu,  gimnaziju i Medicinski fakultet sa prosekom 9,68. Na  Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS  radi od 1990.  godine, a na Medicinskom fakultetu je dobio zvanje vanrednog profesora u julu 2012. godine.

Autor je i koautor velikog broja stručnih publikacija, neke od njih koriste se za redovnu i poslediplomsku nastavu, recezent je stručnih časopisa u oblasti ginekologije i akušerstva, autor velikog broja stručnih radova publikovanih u medicinskoj literaturi.

Prof. Stefanović je predavač po pozivu iz oblasti radikalne onkološke hirurgije na međunarodnim i domaćim skupovima, kao i aktivni učesnik velikog broja značajnih stručno-naučnih skupova.

Član je Evropskog udruženja za ginekološku onkologiju (ESGO), Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije (UGOS), Srpskog lekarskog društva (SLD), Ginekološko-akušerske sekcije SLD, Udruženja Ginekologa i Obstretičara Srbije, Društva Srbije za borbu protiv raka i drugih stručnih organizacija, na čelu je Republičke stručne Komisije za prevenciju karcinoma grlića materice.

Učesnik je u dva naučno-istraživačka projekta: "Kancer i trudnoća" , za period 2011-2015. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, a u drugom je saradnik na projektu pri Medicinskom fakultetu u Prištini.

U okviru svoje dvadesetogodišnje  stručne delatnosti intenzivno se bavi ginekološko-onkološkom hirurgijom, radikalnim operativnim zahvatima, pretežno iz oblasti ginekološke onkologije (karcinomi jajnika, grlića materice i endometrijuma). Od decembra 2012. Godine nalazi se na čelu Klinike za ginekologije i akušerstvo KCS. 

Direktor Klinike za urologiju UKCS
Prof. dr Zoran Džamić


Prof. dr Zoran M. Džamić (13.11.1960, Beograd), diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Na Klinici za urologiju UKCS u Beogradu radi od 1988. godine. Specijalistički ispit iz urologije položio je 1994. sa, odličnim uspehom. Magistarski rad pod nazivom "Hirurške komplikacije transplantacije bubrega" odbranio je 1996. a doktorsku disertaciju pod nazivom "Modifikovani rectum-sigma rezervoar nakon radikalne cistektomije zbog carcinoma mokraćne bešike", odbranio je 2000. godine. U zvanje vanrednog profesora za predmet Hirurgija sa anesteziologijom (Urologija) na Medicinskom fakutetu u Beogradu izabran je 2012. godine. Načelnik odeljenja na Klinici za urologiju UKCS bio je od 2001. Godine, do decembra 2012. Kada je imenovan za direktora Klinike za urologiju UKCS.

Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova, od čega je osam objavljeno u časopisima citiranim u Current Contents-u i preko 20 radova indexiranih u bazi naučnih radova Med Line. Autor je poglavlja u 10 knjiga i monografija iz oblasti Urologije i Uro-Ginekologije. Citiran je u većem broju publikacija objavljenih u zemlji i inostranstvu (citiranost: 40). Predavač po pozivu na domaćim i medjinarodnim skupovima. Sručno se usavršavao na studijskom boravku u Francuskoj, kao i u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj i Grčkoj.

Član je Urološke sekcije Srpskog lekarskog društva, Svetskog udruženja urologa (SIU), Evropske asocijacije urologa (EAU), Mediteranskog urduženja urologa (MAU), Balkanskog udruženja urologa, Odbora za tumore urogenitalnog trakta, SANU (član odbora).

Direktor Centra za radiologiju i magnetnu rezonancu UKCS
Prof. dr Dragan Mašulović,

Rođen je marta meseca 1961. godine u Zemunu, osnovno i srednje školsko obrazovanje stekao je u Nikšiću. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1979. godine i diplomirao u roku, 1984. godine, sa prosečnom ocenom 9,43. Specijalistički ispit iz radiologije položio je oktobra meseca 1992. godine sa odličnim uspehom. Magistarski rad pod nazivom "Primena interventnih postupaka u zbrinjavanju striktura distalnog uretera'', odbranio je u aprilu 1995. godine, a doktorsku tezu pod naslovom ''Metalni stentovi u lečenju striktura urinarnog trakta'' odbranio je u junu 2000. godine. Od novembra 1992. godine radi u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije. U zvanje vanrednog profesora za predmet Radiologija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 2011-tе godine. Više godina bio je pomoćnik direktora Instituta za radiologiju, a potom i Centra za Radiologiju i magnetnu rezonancu kao i načelnik Odeljenja Interventne radiologije i Odeljenja Polikliničke radiologije. Od sredine maja 2013.godine nalazi se na čelu Centra za Radiologiju i Magnetnu rezonancu.

Prof. Dr Dragan Mašulović je predavač po pozivu na brojnim međunarodnim i nacionalnim skupovima iz oblasti interventne, uro- i hepatobilijarne radiologije, presedavajući sesijama i aktivni učesnik velikog broja značajnih stručnih i naučnih skupova. Autor je i koautor preko 280 naučnih i stručnih radova, od kojih je na Current contentsu 12, SCI short letter 1, SciE sa impakt faktorom 3, SciE bez imapkt faktora 1, Medline 25. Autor je 14 poglavlja u udžbenicima i praktikumima iz oblasti radiologije, urologije i radiologije hepatobilijarnog trakta. Jedan je od urednika udžbenika za poslediplomsku nastavu :“Metalni stentovi u urologiji” i CD izdanja “Interventna radiologija bilijarne opstrukcije“. Citiran je u većem broju publikacija objavljenih u zemlji i inostranstvu (citiranost: 81). Bio je saradnik u više naučno-istraživačkih projekata.

U više navrata boravio je na dužim usavršavanjima iz oblasti Interventne radiologije u Atini, Londonu (Midllesex Hospital), Parizu, Lionu (Centre Leon Berard-stipendija vlade Francuske), Amsterdamu i Berlinu (Charite Universitatsmedizin Berlin).

Član je Srpskog lekarskog društva (SLD), Sekcije za radiološku dijagnostiku, Udruženja radiologa Srbije (URS), Evropskog Udruženja Gastrointestinalnih radiologa (ESGAR), Udruženja kardiovaskularnih i interventnih radiologa Srbije, Udruženja kardiovaskularnih i interventnih radiologa Evrope (CIRSE), Balkanskog (BRF) i svetkog udruženja radiologa. Zamenik je šefa katedre za osnovnu nastavu na predmetu Radiologija, predsednik je Kongresnog odbora Udruženja radiologa Srbije, član Naučnog odbora Udruženja kardivaskularnih i interventnih radiologa Srbije, koordinator stručnih aktivnosti u Centru za Radiologiju i magnetnu rezonancu i osnivač škole Interventne nevaskularne radiologije koja se nekoliko godina unazad održava oktobra meseca u Beogradu. Za rad i postignute rezultate dobio je diplomu i zahvalnicu Srpskog Lekarskog društva, a njegovi radovi su više puta bili nagrađivani na kongresima CIRSE, najselektivnijim skupovima iz oblasti kojom se bavi.

(Medija centar KCS, 04.juni, 2013.)

Komisija za unapređenje kvaliteta rada

  1. Doc. dr Goran Stevanović, predsednik,
  2. Dr Vesna Mioljević, naučni saradnik, zamenik predsednika,
  3. Dr Goran Vuković, član,
  4. Dr Tatjana Dmitrović, član,
  5. Mr. farm. Dragana Rajinac, član,
  6. Miodrag Trifunović, dipl. pravnik, član,
  7. Nenad Banićević, član.

Osnovne informacije

Univerzitetski klinički centar Srbije - vrhunska ustanova zdravstvene zaštite
Univerzitetski klinički centar Srbije, sa sedištem u Beogradu, jedinstvena je zdravstvena ustanova, nastala udruživanjem klinika i instituta Medicinskog fakulteta u Beogradu. Formirana je kao nova organizacija: Klinički centar Medicinskog fakulteta, prvog januara 1983. godine. U svom sastavu KCS ima ukupno 41 organizacionu jedinicu: 23 klinike, devet centara, polikliniku i devet službi za uslužne delatnosti.

Delatnost
U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije leče se najteži pacijenti, na raspolaganju je građanima za neodložno zbrinjavanje životno ugroženih povređenih i hitnih pacijenata 365 dana u godini 24 sata dnevno. Kao referentna ustanova zdravstva, UKCS sprovodi visokospecijalizovanu dijagnostiku, lečenje i konsultativne specijalističke i subspecijalističke preglede najtežih bolesnika. UKCS je takođe i medicinski naučno-istraživački centar i nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za dodiplomsko i poslediplomsko akademsko obrazovanje i stručno obrazovanje za lekare na stažu i specijalizaciji, kao i obrazovna baza za studente fakulteta zdravstvene struke. U dugoj tradiciji ove ustanove, urađeno je mnogo na unapređenju zdravlja i primeni novih tehnologija, novih medicinskih procedura u dijagnostici i lečenju.

Resursi
Kao referentna ustanova za medicinsku edukaciju, UKCS posebnu pažnju posvećuje akademskom obrazovanju zaposlenih. U ovoj ustanovi radi nekoliko akademika, takođe veliki broj doktora medicinskih nauka, magistara, subspecijalizanata i specijalista iz svih grana medicine. Sa više od sedam hiljada zaposlenih, UKCS je najveći je pružalac zdravstvenih usluga u Srbiji i jedan od najvećih u Evropi, u kojem se godišnje zbrine više od milion pacijenata. U stacionarnoj delatnosti UKCS godišnje se leči više od 90 000 bolesnika, ostvari se više od 950 000 bolesničkih dana lečenja, obavi preko 50 000 operacija i više od 7.000 porođaja. U dnevnim bolnicama godišnje se leči 25 000 bolesnika i obavi preko 5.000 operacija. Kompleks UKCS smešten je na površini od 34 hektara u širem centru Beogradu, na opštini Savski venac. U njegvom sastavu je više od 50 odvojenih zgrada paviljonskog tipa, površine oko 280 000 m2, od kojih su četiri objekta (plastična hirurgija, urologija, ortopedska hirurgija i psihijatrijska bolnica na Avali) izvan centra bolničkog kompleksa.