Akreditacija

 

U periodu od 6.11-8.11.2019. na Klinici za ORL i MFH KCS tim spoljašnjih ocenjivača Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije vršiće procenu kvaliteta rada i sprovođenje akreditacijskih standarda kroz razgovore sa timovima zaposlenih, fokus grupe pacijenata, zaposlenih i partnera u cilju sticanja akreditacijske licence.




Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Agencijom za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, je na svečanosti u Klubu narodnih poslanika 21.04.2015.godine dodelilo sertifikat Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije na period od tri godine. Time je Klinika postala jedna od 31 ustanove u Srbiji koje su ovom prilikom dobile ovaj prestižni sertifikat. Svečanoj dodeli su prisustvovali direktorka Agencije za akreditaciju dr Rodoljupka Radosavljević, pomoćnik Ministra zdravlja dr Predrag Sazdanović i predstavnici akreditovanih ustanova.

Proces akreditacije je pomogao klinici da otkrije sopstvene prednosti i mogućnosti napretka, da analizira postojeće stanje i da na osnovu toga, postavi kratkoročne i dugoročne ciljeve. Sa druge strane, akreditacioni program posvećuje naročitu pažnju bezbednsti pacijenata, kao osnovnoj karakteristici kvaliteta zdravstvene zaštite.

Prilikom procesa Akreditacije stručni timovi Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju su sačinili 93 stručne procedure i 378 postupaka.

Kontinuirana medicinska edukacija

Stručni sastanak u Klinici za ORL i MFH KCS
(Odluka Zdravstvenog saveta: 153-02-507/2018-019 OD 05.03.2018.)

  • 26.03. A-1-719/18 Karcinomi nazofarinksa (prof. A. Mikić)
  • 02.04. A-1-716/18 Gljivični rinosinuzitisi – značaj multidetektor-kompjuterizovane tomografije u dijagnostici (kl. asist. dr B. Pavlović)
  • 16.04. A-1-710/18 Kongenitalne malformacije uva (prof. dr N. Arsović)
  • 23.04. A-1-714/18 Savremeni stavovi o adenoidektomiji u lečenju hroničnog sekretornog otitisa kod dece (prof. dr S. Ješić)
  • 07.05. A-1-711/18 Holesteatom-etiopatogenetski aspekti i klasifikacija (prof. dr N. Arsović)
  • 14.05. A-1-715/18 Rekurentna respiratorna papilomatoza i mogućnost lečenja (prof. dr J. Milovanović)
  • 14.05. A-1-718/18 Dijagnostički algoritam izraštaja na vratu (doc. dr A. Trivić)
  • 21.05. A-1-717/18 Klinička anatomija larinksa (prof. dr Predrag Stanković)
  • 28.05. A-1-712/18 Rinosinusogene endokranijalne komplikacije sa prikazom slučaja (doc. dr Z. Dudvarski)
  • 04.06. Orbitalne komplikacije rinosinuzitisa sa prikazom slučaja (doc. dr Z. Dudvarski)
  • 18.06. A-1-708/18 Mastoiditisi kod dece (prof. dr Nenad Arsović)
  • (naknadan dogovor o terminu) A-1-709/18 Laringitisi kod dece (prof. dr Nenad Arsović)

Praktični saveti

SAVETI PACIJENTIMA SA OSLABLJENIM SLUHOM

Oslabljen sluh, zaglušenost i zapušenost, zujanje i vrtoglavica su česti simptomi oboljenja uva. Oslabljen sluh može biti:

  • posledica starenja,
  • oštećenja sluha usled buke ili nekog specifičnog oboljenja,
  • usled prisustva ušne masti u spoljašnjem slušnom hodniku,
  • usled zapaljenja srednjeg uva,
  • posledica virusne infekcije

Zujanje je takođe vrlo često simptom oboljenja uva. Pacijenti sa svim ovim navedenim tegobama treba da se jave otorinolaringologu koji će sprovesti dijagnostički postupak. Sve ove navedene tegobe i oboljenja u najvećem broju slučajeva mogu se uspešno lečiti određenim terapijskim postupcima, lekovima, slušnim aparatima ili hirurškim intervencijama.

Navedene procedure mogu pacijentima značajno popraviti ili vratiti sluh i omogućiti kvalitetan život, ili zaustaviti dalje propadanje sluha.

Kompletna dijagnostika i terapija se može sprovesti na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

SAVETI POSLE TONZILEKTOMIJE

Krajnici (ili palatinalne tonzile) su dva organa koja se pretežno sastoje od limfnog tkiva, i nalaze u tonzilarnim ložana sa obe strane jezika. Treći krajnik (ili pravilnije adenoidna vegetacija) je nakupina limfnog tkiva koja se nalazi iz  šupljine nosa, na krovu ždrela.  Hiruška intervencija uklanjanja palatinalnih tonzila se naziva tonzilektomija, a uklanjanja adenoidne vegetacije adenoidektomija. Hiruška intervencija se izvodi prema utvrđenim medicinskih indikacijama ( česte gnojne angine ) u opštoj anesteziji. Uobičajeno je da, ukoliko ne dođe do komplikacija postoperativno, pacijent ostaje hospitalizovan na klinici do 24h sata posle intervencije. Kontrole operisanih pacijenata se zakazuju u skladu sa dogovorom sa hirurgom koji je učinio intervenciju. Po otpustu sa klinike, informisan o radnom vremenu klinike u kojoj je pacijent operisan, kao i najbližim dostupnim dežurnim hiruškim ustanovama (u slučaju da dođe do javljanja postoperativnih komplikacija).

Posle tonzilektomije ili adenoidektomije, na mestu tonzila ili adenoida dolazi do stvaranja belih fibrinskih naslaga, koje same od sebe otpadaju kada dođe do epitelizacije tkiva ispod njih. Ove bele naslage nisu znak infekcije i njihovo postojanje ne treba brinuti pacijenta. Ne sme doći do nasilnog mehaničkog skidanja fibrinskih naslaga, obično hranom ili predmetima, jer može doći do obilnog krvarenja. Takođe, pacijenti mogu imati neprijatan zadah iz usta zbog postojanja ovih fibrinskih naslaga, dok ne otpadnu, što je uobičajeno u postoperativnom toku..

Proces oporavka posle operacije traje u proseku dve do tri nedelje. Postoperativno tokom tog perioda se preporučuje sledeće:

  1. Unošenje tečnosti. Pacijentu se savetuje da pije dosta tečnosti, u vidu vode, čajeva, supe, da ne dođe do dehidratacije. Ne preporučuju se jako slatki voćni i gazirani sokovi, kao ni jako vrući i zagrejani napici. Nekada se dešava da postoperativno dođe i do mučnine praćene povraćanjem, tako da u tom slučaju treba unostiti još više tečnosti. Ukoliko dođe do dehidratacije praćene slabošću, javiti se svom lekaru.
  2. Ishrana. Kod tonzilektomisanog pacijenta preporučuje se blaga kašasta i pasirana hrana. Treba izbegavati jako začinjenu hranu, prevruću hranu, razne grickalice. Sladoled se može konzumirati, ali preporučljivo je  uzimati neutralne ukuse (npr. vanilu). Zbog bola u grlu prilikom gutanja i žvakanja koji se javlja postoperativno, pacijent će imati manjih ili većih problema sa ishranom, i može doći do gubitka na težini, što je uobičajeno. Treba se truditi da se ishrana sprovodi redovno, u vidu manjih, ali češćih obroka, bez obzira na bol. Ne treba gladovati.
  3. Bol i povišena temperatura. Postoperativno pacijent će osećati bol u manjoj ili većoj meri, što je individualno; kao i vremenski period trajanja bola. Bol se može javiti u grlu, vratu i u ušima obostrano. Može doći i do javljanja povišene temerature. Ove tegobe su uobičajene posle ovakvih hir. intervencija. Bol i povišenu temeraturu treba rešavati uzimanjem analgetika koji su dostupni na tržištu u propisanim dozama (npr. Brufen, Paracetamol, Panadol, Eferalgan). Treba izbegavati analgetike kao što su Andol i Aspirin. Ukoliko je  tel. temperatura viša od 38C, javiti se  svom lekaru.
  4. Aktivnost. U periodu oporavka, treba izbegavati sve vrste jačih aktivnosti, naporne treninge, bavljenje sportom. Ovo podrazumena bolovanje sa posla ili  pošteda od vrtića ili škole. Kod odraslih povratak na posao i kod dece povratak u školu, planirati tek po uvođenju normalnog režima ishrane i obustavljanja analgetske terapije. Putovanja daleko od zdravstvenih ustanova ili avionom se strogo zabranjuje u periodu oporavka.
  5. Posete. Posete pacijentu treba svesti na minimum. Ne dolaziti u kontakt sa osobama koje imaju neku vrstu respiratorne infekcije, pogotovu sa bolesnom decom. Svaka infekcija u postoperativnom toku može potencijalno dovesti do krvarenja.
  6. Higijena. Svakodnevno održavati higijenu tela i usne duplje, normalno se kupati i tuširati, ali ne vrelom vodom. Normalno prati zube. Izbegavati parna kupatila, saune, vrele kupke, masažne kade sa  toplom vodom.
  7. Disanje. U periodu oporavka može doći do otežanog disanja na usta, hrkanja, osećaja stranog tela u grlu, što je posledica otoka u grlu. Kada otok spadne, najkasnije do 10-14 postoperativnog dana, disanje na nos i usta će biti normalno.

Krvarenje. Može doći do povremene pojave  sukrvičavog sadržaja u ispljuvku u periodu oporavka. U slučaju javljanja veće količina sveže crvene krvi u ustima treba se javiti svom lekaru. Pacijent treba ostati smiren i doći do najbliže dežurne hiruške zdravstvene ustanove, poželjno one u kojoj je hiruška intervencija i rađena. Treba obavezno doći u pratnji, ne sedati u vozilo samostalno i dovoziti se do zdravstvene ustanove.

Ukoliko ima nedoumica i nejasnoća oko bilo kojeg od ovih saveta, treba razgovarati sa svojim hirurgom.

ALERGIJSKI RINITIS J30

Alergijski rinitis je hronični zapaljenski proces sluznice nosa nastao kao posledica delovanja alergena. Najčešće se javlja kod školske dece i mladih odraslih osoba, a retka je pojava posle 65. godine života.

Alergijski rinitis se klasifikuje na osnovu nekoliko kriterijuma:

  1. Prema izloženosti uzročnom alergenu: sezonski (izazvan različitim vrstama polena, polenska kijavica), perenijalni (izazvan alergenima koji postoje preko cele godine) i profesionalni (izazvan alergenima na radnom mestu).
  2. Prema dužini trajanja simptoma bolesti: intermitentni (simptomi traju manje od četiri dana nedeljno ili manje od četiri nedelje) i perzistentni (simptomi traju duže od četiri dana nedeljno ili duže od četiri nedelje).
  3. Prema intezitetu simptoma bolesti: blag (ne narušava kvalitet života) i umeren odnosno težak (izaziva poremećaj jednog ili više parametara kvaliteta života: poremećaj spavanja, poremećaj dnevne aktivnosti, sporta i rekreacije, problemi na radnom mestu ili u školi i pojava neprijatnih simptoma).


Sezonski alergijski rinitis se odlikuje pojavom simptoma u sezoni polena uzročnika, ali kod velikog broja bolesnika simptomi se nastavljaju i u postsezoni kao posledica nespecifičnih hiperreaktivnih reakcija i pridružene infekcije. Glavni simptomi su kijanje, obilna sekrecija iz nosa, svrab u nosu i očni simptomi (crvenilo vežnjača, suzenje), s tim što uvek postoji manji ili veći stepen opstrukcije nosa.

Perenijalni (celogodišnji) rinitis karakteriše prisustvo simptoma tokom cele godine. Glavni simptom je opstrukcija nosa sa svim posledicama koje proističu iz hroničnog otežanog disanja na nos: glavobolja, gubitak čula mirisa, osećaj suvoće u ždrelu, zaglušenost ušiju i oslabljen sluh.

Terapija alergijskog rinitisa zavisi od vrste alergena uzročnika, intenziteta i trajanja simptoma i postojanja pridruženih bolesti. Lečenje može biti specifično usmereno prema uzročniku (mere izbegavanja alergena i alergen specifična imunoterapija) i nespecifično (mere izbegavanja provocirajućih faktora, medikamentna i hirurška terapija).

ZAŠTO JE BITNO URADITI SKRINING SLUHA KOD NOVOROĐENČETA?

Urođeno oštećenje sluha je najčešći urođeni senzorni deficit i javlja se kod 1 do 2 od 1000 živorođene dece . Ova učestalost javljanja oštećenja sluha je decenijama nepromenjena. Skrining sluha je uveden da bi se što ranije otkrio ovaj hendikep i uklonile njegove posledice. Oštećenje sluha značajno utiče na razvoj centralnog nervnog sistema i razvoj govora kod dece. Studije su pokazale da je govorno-jezički razvoj rano dijagnostikovane i rehabilitovane dece sa urođenim oštećenjem sluha približan govoru njihovih čujućih vršnjaka već oko četvrte godine.


Zbog toga je u velikom broju zemalja uveden neonatalni skrining sluha, koji se radi prvih dana po rođenju, a najkasnije do navršenog prvog meseca. Na taj način se otkrivaju deca kod kojih se sumnja na oštećenje sluha. Ona se onda upućuju na dalja audiološka ispitivanja kojima se potvrđuje ili isključuje postojanje trajnog oštećenja sluha, najkasnije do navršena tri meseca života.

Skrining sluha obavlja se u porodilištima pomoću specijalnih aparata koji automatski mere otoakustičke emisije. Otoakustičke emisije su zvuk koji emituju zdrave slušne ćelije u unutrašnjem uvu. Ukoliko postoji oštećenje sluha na nivou unutrašnjeg uva tj. kohlee, otoakustičke emisije se neće registrovati. Najčešće se koriste tranzijentne otoakustičke emisije (Transient OtoAcoustic Emissions – TEOAE). Aparat automatski javlja da li je beba prošla na testu (rezultat -Pass) što ukazuje na uredan sluh, sa pragom boljim od 30 dB. Ukoliko beba ne prolazi na ovom testu (rezultat- Fail) postoji mogućnost oštećenja sluha. Takav rezultat može se dobiti i kod nekih drugih stanja, kao što je strano telo ili tečnost u spoljnom slušnom hodniku, tečnost ili negativan pritisak u srednjem uvu, visok nivo buke u prostoriji.

Skrining sluha ne treba raditi prvog dana po rođenju, jer su otoakustičke emisije nezrele u prvim satima, što utiče na rezultat. Bitno je da beba bude mirna i tiha tokom izvođenja testa. Ukoliko beba i na ponovnom testu posle dve nedelje ne prođe, upućuje se na dalje ispitivanje sluha u audiološki centar.

Za bebe koje su provele više od dva dana u intenzivnoj nezi, rizik za nastanak oštećenja sluha je veći do 20 puta nego kod beba koje nisu imale nikakvih problema prilikom porođaju. Usled nedostatka kiseonika, intrakranijalnog krvarenja ili hiperbilirubinemije, ova deca su sklona raznim oštećenjima slušnog puta. U tim slučajevima je skrining otoakustičkim emisijama nedovoljan. Kod takve dece ispituju se i auditivnih evociranih potencijala moždanog stabla (Brainstem Evoked Response Audiometry-BERA). Bebe iz intenzivne nege, a pogotovo one prevremeno rođene, trebaju da budu na audiološkom praćenju najmanje do navršenih 12 meseci korigovanog uzrasta.

Ukoliko skrining sluha nije urađen Vašoj bebi u porodilištu ili je beba bila u inkubatoru, na intenzivnoj nezi ili je prevremeno rođena, obavezno je uraditi ga u toku prvih mesec dana. Rešenja za oštećenja sluha postoje, i rano otkrivanje problema je od presudnog značaja za prevazilaženje ovog hendikepa.

BERA test

BERA test (Brainstem evoked response audiometry ili akustički evocirani potencijali, AEP ) je otoneurološki test koji meri sposobnost slušnog puta da sprovodi nervne impulse kao odgovor na zvuk. Funkcioniše po principu merenja moždane aktivnosti pri emitovanju zvuka razlučitih frekvencija i jačine, slično EEG testu. BERA test beleži nervnu aktivnost od kohlee, gde su smeštene slušne ćelije, do slušnih centara u produžnoj moždini.


Ukoliko dete ne prođe na skriningu sluha, dalje treba uraditi BERA test da bi se isljučilo ili potvrdilo postojanje oštećenja sluha.

Zvuk se pušta preko malih slušalica koje se stavljaju u oba uva. Moždana aktivnost se registruje preko posebnih nalepnica (elektrode) stavljenih na površinu glave (na predeo iza uva, čelo i teme glave). Posebni softver na kompjuteru ih obradom prikazuje kao krivu sa određenim brojem talasa (5 do 7 talasa) Talasi koji nastaju na krivoj rezultat su detektovanja aktivnosti u posebnim delovim slušnog puta i nastaju u prvih 10 do 15 milisekundi od prvog zvučnog stimulusa.

BERA test može utvrditi brzinu kojom se nervni impulsi prenose slušnim putem i da li postoji kašnjenje koje može ukazati na postojanje oboljenja slušnog puta. Tumačenjem zapisa dobijaju se rezultati na osnovu kojih utvrđujemo da li postoji oštećenja sluha, na kom mestu u slušnom putu i koliki je stepen tog oštećenja. BERA test traje od 60 minuta, ali sama obrada sluha može trajati duže. Kod dece se izvodi u budnom stanju, prirodnom snu, sedaciji ili retko u kratkotrajnoj anesteziji. Kod odraslih se izvodi u budnom stanju. Obično se dopunjuje drugim testovima , da bi se dobila kompletna slika o stanju srednjeg uva i sluha kod ispititanika. BERA test ne nosi nikakav rizik od komplikacija. Testiranje nije bolno i nije potrebna posebna priprema za testiranje.

BERA test treba sprovesti u sklopu obrade sluha ukoliko dete ne prođe na skriningu sluha ukoliko kasni sa razvijanjem govora ili ne razvija govor uopšte

KAKO DA ZAUSTAVITE KRVARENJE IZ NOSA?

Krvarenje iz nosa je često stanje. Mogu izgledati zastrašujuće, iako to zapravo nisu, posebno ako se dese iznenada. Većina slučajeva krvarenja iz nosa spadaju u manja krvarenja i mogu se zbrinuti kod kuće. Krvarenje iz nosa se medicinskom terminologijom naziva epistaksa.


Sluznica nosa poseduje veliki broj manjih krvnih sudova koji lako pucaju zbog različitih uzroka. Krvarenje iz nosa se može desiti u svim uzrastima, ali se najčešće dešava kod dece starosti od 2 do 10 godina, ili kod odraslih starosti između 50 i 80 godina. Krvarenje iz nosa se u 95% slučajeva javlja iz prednjih partija nosa. Nosna pregrada u prednjem delu sadrži splet malih krvnih sudova koji lako pucaju prilikom jačeg duvanja nosa ili čačkanja nosa. Ova krvarenja počinju iznenada, iz jedne strane nosa, dok osoba sedi ili stoji. Češće se javljaju u zimskim mesecima kada su ima prehlada, a vazduh u prostorijama suv i zagrejan. Suv vazduh suši sluznicu nosa i zbog toga krvi sudovi lakše pucaju, posebno kada postoji infekcija. U proleće kada su prisutne alergije i više temperature, takođe su česta krvarenja iz nosa. Ređe, krvarenje iz nosa se javlja iz zadnjih partija nosa. Ova krvarenja su obilnija, a krv se sliva više niz grlo, nego napred, bilo da osoba stoji ili sedi. Ona su opasnija i obično zahtevaju lekarsku pomoć. Češća su kod starijih osoba, osoba sa povišeni pritiskom ili kod većih povreda lica i nosa.

Kako zaustaviti krvarenje iz nosa?

  • Ostanite mirni ili pomozite detetu da ostane mirno. Osoba koja je uznemirena će krvariti jače od nekoga koji je smiren.
  • Otvorite prozor ukoliko je napolju hladnije, ili stavite hladne obloge na vrat i sedite.
  • Držite glavu visoko i iznad visine srca. Nemojte dizati levu ruku u vis i zabacivati glavu pozadi.
  • Nagnite se blago napred da Vam se krv ne bi slivala niz grlo.
  • Lagano izduvajte nos i naprskajte neki dekongestiv u nos (npr., Nasik, Snup, Operil, Olynth itd). Dovoljno je po 1 ili 2 aplikacije u obe strane nosa.
  • Palcem i kažiprstom jako stegnite nos u prednjim partijama. Držite nos barem 5 minuta. Ukoliko krvarenje i dalje traje, držite nos još 10 minuta. Ne stavljajte gaze ili vatu u nos sami.

Ako krvarenje ne staje ni posle 30 minuta treba posetiti otorinolaringologa. Postoji dalji sled procedura, koje ćemo sprovesti u ambulantim ili bolničkim uslovima, da bi zaustavili krvarenj iz nosa.

Ako je krvarenje prestalo ne duvajte nos i ne čačkajte nos. Na dižite ništa teško i ne savijajte se. Ne idite na treninge ili druge sportive ili fizičke aktivnosti barem narednja dva dana. Pijte hladne tečnosti (ne vruće) i rashladite prostorije u kojima boravite.

Kako sprečiti krvarenje iz nosa?

  • Primenite masne kreme u prednji deo nosa da bi stvarili zaštitni sloj na površini krvnih sudova. Ovaj tretman treba primenjivati 2 do 3 puta dnevno barem 5 do 7 dana u kontinuitetu. Masti koje možete koristiti su vazelin, AD krema, ili antibiotske kreme gentamicin ili hloramfenikol.
  • Vlažite vazduh ovlaživačima vaduha, posebno u zimskim mesecima. Ispirajte nos slanim rastvorima nekoliko puta dnevno.
  • Ne dozvoljavajte deci da čačkaju nos.
  • Ostavite cigarete i ne boravite u zadimljrnim prostorijama. Korigujte ishranu, i ne jedite jaku i začinjenu hranu. Unos alkohola svedite na minimum.

Krvarenja iz nosa u većini slučajeva nisu ozbiljna i lako se rešavaju. Ukoliko traju dugo ili se često ponavljaju zahtevaju pregled otorinolaringologa, i predlog najbolje terapije za zaustavljanje krvarenja.

ČIŠĆENJE UŠIJU - ŠTA TREBA I NE TREBA RADITI KOD KUĆE

Ušna mast može prilično da nervira, posebno u letnjim mesecima. Ne izgleda lepo i stalno mislite da su Vam uši prljave i da ih treba očistiti. Stalno slušamo da uši ne treba čistiti štapićima, ali to ipak svi rade. Uostalom štapići za uši postoje da bi se koristili. Ali, pre nego počnete čišćenje ušiju sami kod kuće, pročitajte ovih par saveta svog otorinolaringologa.

Ušna mast ili cerumen je supstanca koja stvara zaštitni sloj na koži spoljšnjeg slušnog kanala i time je štiti i drži čistom. Cerumen može biti i glavni razlog zbog koga je spoljašnji slušni kanal zapušen. Ovakvo zapušavanje slušnog kanala je najčešće bezopasno, ali daje simptome koji mogu itekako da smetaju. Obične pritužbe su zaglunutost jednog ili oba uva, oslabljen sluh, zujanje u uvu, svrab ili bol u uvu, neprijatan miris iz uva. Tegobe mogu posebno da se pogošaju posle kupanja ili pranja kose, jer cerumen nabubri kada dođe u dodir sa vodom. Nagomilavanje cerumena nastaje kao posledica neadekvatnog funkcionisanja samočistećeg mehanizma ili korišćenjem raznoraznih neadekvatnih sredstava za čišćenje ušiju.

Ne morate uopšte čistiti svoje uši.

Normalno, cerumen se čisti sam od sebe, tako što izlazi iz spoljašnjeg slušnog kanala perutanjem kože i potpomognut pokretima donje vilice. Najveći broj ljudi ne mora ništa da uradi u vezi svog cerumena, rešiće se sam od sebe. Tek jedna od 20 odraslih osoba ima problema sa cerumenom. Ovi problemi češće nastaju kod ljudi starije dobi.


Mi, otorinolaringolozi, znamo da koristite štapiće za čišćenje ušiju, iako svi pričamo da ih ne treba korititi.

Iako otorinolaringolozi decenijama pričaju da ne treba koristiti štapiće za čišćenje ušiju, svi ih i dalje korite. Istina je da sa njima postižete upravo suprotno od onoga šta želite. S obzirom da je štapić širine kao i slušni kanal, on samo potisne sav cerumen dublje uz bubnu opnu i zapuši uvo još više. Štapićem samo lakše napravite čep koji je kasnije teško izvaditi, i pogoršava zaglunutost jednog ili oba uva, oslabljen sluh, zujanje ili bol u uvu.


Korišćenjem štapića za čišćenje ušiju možete se povrediti

Pored toga što napravite cerumenski čep i pogoršate svoje tegobe, možete oštetiti kožu slušnog kanala, izazvati krvarenje ili razviti jako bolnu infekciju u vidu upale spoljašnjeg uva. Najgora stvar koja se može desiti je povreda bubne opne, njena perforacija i povreda slušnih koščica. Ovo važi i za sve druge predmete za koje pomislite da su dobra ideja za uklanjanje cerumena: šnale, olovke, ključeve od kola i slično.


Šta treba koristiti za čišćenje cerumena?

Postoji veliki broj sprejeva i kapi u apotekama koje možete koristiti za omekšavanje i čišćenje cerumena. Hidrogen i alkoholni rastvori su dobri, ali agresivni i mogu iritirati i isušivati kožu. Bitno je držati se uputstava. Ako tegobe i dalje traju javiti se otorinolaringologu za pregled.


Fišeci ili sveće za čišćenje cerumena ne pomažu.

Ovakvi načini otklanjanja cerumena ne deluju, bez obzira šta proizvođači pišu na ambalaži. Preporuka je da ne trošite svoje vreme i novac na njih.


Šta nikako ne treba raditi?

  • Ne treba preterano čistiti uši. Preterano čišćenje skida zaštitni sloj cerumena što iritira kožu spoljanjeg slušnog kanala. To izaziva svrab i infekciju, i dovodi do pojačanog lučenja cerumena.
  • Ne zanemarujte svoje simptome. Ako simptomi traju ili se pogoršavaj, javite se otoinolaringologu.
  • Nikako ne ispirajte uvo i ne koristite rastvore za omekšavanje cerumena ako ste imali prethodnu operaciju srednjeg uva ili perforaciju bubne opne, osim ako nisu prepisane od strane otohirurga.
  • Redovno čistite nastavke za slušne aparate ako ih nosite.

Koji je posao otorinolaringologa?

Pregledaćemo Vas i uraditi Vam otoskopiju (pregled uva). Uklonićemo cerumen sigurno i bezbedno. U većini slučajeva dovoljno je samo isprati uvo. U težim slučajevima, cerumenski čep može biti potisnut i sabijen uz samu bubnu opnu, pa se ne može isprati. Tada je neophodno očistiti uvo pod kontrolom oka tj. pod mikroskopom aspiracijom cerumena, da bi se izbegla povreda bubne opne ispiranjem uva. U svakom slučaju, otićićete kući bez cerumena u ušima.

Spisak lekara

  1. Prof. dr Nenad Arsović, lekar spec. ORL
  2. Prof. dr Milovan Dimitrijević, lekar spec. MFH
  3. Prof. dr Vojko Đukić, lekar spec, ORL
  4. Prof. dr Anton Mikić, lekar spec. ORL
  5. Prof. dr Predrag Stanković, lekar spec. ORL
  6. Prof. dr Snežana Ješić, lekar spec. ORL
  7. Prof. dr Jovica Milovanović, lekar spec. ORL
  8. Prof. dr Borivoj Babić, lekar spec. ORL
  9. Doc. dr Vladimir Đorđević, lekar spec. ORL
  10. Doc. dr Vladimir Nešić, lekar spec. ORL
  11. Doc. dr Aleksandar Trivić, lekar spec. MFH i lekar spec. ORL
  12. Doc. dr Sanja Krejović-Trivić, lekar spec. ORL
  13. Doc. dr Zoran Dudvarski, lekar spec. ORL
  14. Prim. dr Milan Vukašinović, lekar spec. ORL
  15. Prim. dr Goran Bjelogrlić, lekar spec. MFH
  16. Dr Dušan Stefanović, lekar spec. ORL
  17. Dr Aleksandar Ugrinović, lekar spec. ORL
  18. Dr Biljana Krstić, lekar spec. ORL
  19. Doc. dr Bojan Pavlović, lekar spec. ORL
  20. Ass. dr Ana Jotić, lekar spec. ORL
  21. Doc. dr Ljiljana Čvorović, lekar spec. ORL
  22. Dr Aleksandar Krstić, lekar spec. MFH
  23. Dr Goran Stojković, lekar spec. MFH
  24. Dr Staša Ivković, lekar spec.interne medicine
  25. Ass. dr Bojana Bukurov, lekar spec. ORL
  26. Ass. dr Miljan Folić, lekar spec. ORL
  27. Dr Nebojša Mićović, lekar spec. ORL
  28. Dr Svetislav Pelemiš, lekar specijalista ORL
  29. Dr Saša Jakovljević,lekar specijalista ORL
  30. Dr Milan Dragišić, lekar na specijalizaciji ORL
  31. Dr Nemanja Radivojević, lekar na specijalizaciji ORL
  32. Dr Dragana Nenezić, lekar na specijalizaciji ORL
  33. Dr Nikola Todorov, lekar na specijalizaciji ORL
  34. Dr Petar Đurković, klinički lekar