Akreditacija

 

U periodu od 23.11-25.11.2014.na Klinici za ORL i MFH KCS tim spoljašnjih ocenjivača Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije vršiće procenu kvaliteta rada i sprovođenje akreditacijskih standarda kroz razgovore sa timovima zaposlenih, fokus grupe pacijenata,zaposlenih i partnera u cilju sticanja akreditacijske licence.




Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Agencijom za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, je na svečanosti u Klubu narodnih poslanika 21.04.2015.godine dodelilo sertifikat Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije na period od tri godine. Time je Klinika postala jedna od 31 ustanove u Srbiji koje su ovom prilikom dobile ovaj prestižni sertifikat. Svečanoj dodeli su prisustvovali direktorka Agencije za akreditaciju dr Rodoljupka Radosavljević, pomoćnik Ministra zdravlja dr Predrag Sazdanović i predstavnici akreditovanih ustanova.

Proces akreditacije je pomogao klinici da otkrije sopstvene prednosti i mogućnosti napretka, da analizira postojeće stanje i da na osnovu toga, postavi kratkoročne i dugoročne ciljeve. Sa druge strane, akreditacioni program posvećuje naročitu pažnju bezbednsti pacijenata, kao osnovnoj karakteristici kvaliteta zdravstvene zaštite.

Prilikom procesa Akreditacije stručni timovi Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju su sačinili 93 stručne procedure i 378 postupaka.

Kontinuirana medicinska edukacija

Stručni sastanak u Klinici za ORL i MFH KCS
(Odluka Zdravstvenog saveta: 153-02-507/2018-019 OD 05.03.2018.)

  • 26.03. A-1-719/18 Karcinomi nazofarinksa (prof. A. Mikić)
  • 02.04. A-1-716/18 Gljivični rinosinuzitisi – značaj multidetektor-kompjuterizovane tomografije u dijagnostici (kl. asist. dr B. Pavlović)
  • 16.04. A-1-710/18 Kongenitalne malformacije uva (prof. dr N. Arsović)
  • 23.04. A-1-714/18 Savremeni stavovi o adenoidektomiji u lečenju hroničnog sekretornog otitisa kod dece (prof. dr S. Ješić)
  • 07.05. A-1-711/18 Holesteatom-etiopatogenetski aspekti i klasifikacija (prof. dr N. Arsović)
  • 14.05. A-1-715/18 Rekurentna respiratorna papilomatoza i mogućnost lečenja (prof. dr J. Milovanović)
  • 14.05. A-1-718/18 Dijagnostički algoritam izraštaja na vratu (doc. dr A. Trivić)
  • 21.05. A-1-717/18 Klinička anatomija larinksa (prof. dr Predrag Stanković)
  • 28.05. A-1-712/18 Rinosinusogene endokranijalne komplikacije sa prikazom slučaja (doc. dr Z. Dudvarski)
  • 04.06. Orbitalne komplikacije rinosinuzitisa sa prikazom slučaja (doc. dr Z. Dudvarski)
  • 18.06. A-1-708/18 Mastoiditisi kod dece (prof. dr Nenad Arsović)
  • (naknadan dogovor o terminu) A-1-709/18 Laringitisi kod dece (prof. dr Nenad Arsović)

Praktični saveti

SAVETI PACIJENTIMA SA OSLABLJENIM SLUHOM

Oslabljen sluh, zaglušenost i zapušenost, zujanje i vrtoglavica su česti simptomi oboljenja uva. Oslabljen sluh može biti:

  • posledica starenja,
  • oštećenja sluha usled buke ili nekog specifičnog oboljenja,
  • usled prisustva ušne masti u spoljašnjem slušnom hodniku,
  • usled zapaljenja srednjeg uva,
  • posledica virusne infekcije

 

Zujanje je takođe vrlo često simptom oboljenja uva. Pacijenti sa svim ovim navedenim tegobama treba da se jave otorinolaringologu koji će sprovesti dijagnostički postupak. Sve ove navedene tegobe i oboljenja u najvećem broju slučajeva mogu se uspešno lečiti određenim terapijskim postupcima, lekovima, slušnim aparatima ili hirurškim intervencijama.

Navedene procedure mogu pacijentima značajno popraviti ili vratiti sluh i omogućiti kvalitetan život, ili zaustaviti dalje propadanje sluha.

Kompletna dijagnostika i terapija se može sprovesti na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

SAVETI POSLE TONZILEKTOMIJE

Krajnici (ili palatinalne tonzile) su dva organa koja se pretežno sastoje od limfnog tkiva, i nalaze u tonzilarnim ložana sa obe strane jezika. Treći krajnik (ili pravilnije adenoidna vegetacija) je nakupina limfnog tkiva koja se nalazi iz  šupljine nosa, na krovu ždrela.  Hiruška intervencija uklanjanja palatinalnih tonzila se naziva tonzilektomija, a uklanjanja adenoidne vegetacije adenoidektomija. Hiruška intervencija se izvodi prema utvrđenim medicinskih indikacijama ( česte gnojne angine ) u opštoj anesteziji. Uobičajeno je da, ukoliko ne dođe do komplikacija postoperativno, pacijent ostaje hospitalizovan na klinici do 24h sata posle intervencije. Kontrole operisanih pacijenata se zakazuju u skladu sa dogovorom sa hirurgom koji je učinio intervenciju. Po otpustu sa klinike, informisan o radnom vremenu klinike u kojoj je pacijent operisan, kao i najbližim dostupnim dežurnim hiruškim ustanovama (u slučaju da dođe do javljanja postoperativnih komplikacija).

Posle tonzilektomije ili adenoidektomije, na mestu tonzila ili adenoida dolazi do stvaranja belih fibrinskih naslaga, koje same od sebe otpadaju kada dođe do epitelizacije tkiva ispod njih. Ove bele naslage nisu znak infekcije i njihovo postojanje ne treba brinuti pacijenta. Ne sme doći do nasilnog mehaničkog skidanja fibrinskih naslaga, obično hranom ili predmetima, jer može doći do obilnog krvarenja. Takođe, pacijenti mogu imati neprijatan zadah iz usta zbog postojanja ovih fibrinskih naslaga, dok ne otpadnu, što je uobičajeno u postoperativnom toku..

Proces oporavka posle operacije traje u proseku dve do tri nedelje. Postoperativno tokom tog perioda se preporučuje sledeće:

  1. Unošenje tečnosti. Pacijentu se savetuje da pije dosta tečnosti, u vidu vode, čajeva, supe, da ne dođe do dehidratacije. Ne preporučuju se jako slatki voćni i gazirani sokovi, kao ni jako vrući i zagrejani napici. Nekada se dešava da postoperativno dođe i do mučnine praćene povraćanjem, tako da u tom slučaju treba unostiti još više tečnosti. Ukoliko dođe do dehidratacije praćene slabošću, javiti se svom lekaru.
  2. Ishrana. Kod tonzilektomisanog pacijenta preporučuje se blaga kašasta i pasirana hrana. Treba izbegavati jako začinjenu hranu, prevruću hranu, razne grickalice. Sladoled se može konzumirati, ali preporučljivo je  uzimati neutralne ukuse (npr. vanilu). Zbog bola u grlu prilikom gutanja i žvakanja koji se javlja postoperativno, pacijent će imati manjih ili većih problema sa ishranom, i može doći do gubitka na težini, što je uobičajeno. Treba se truditi da se ishrana sprovodi redovno, u vidu manjih, ali češćih obroka, bez obzira na bol. Ne treba gladovati.
  3. Bol i povišena temperatura. Postoperativno pacijent će osećati bol u manjoj ili većoj meri, što je individualno; kao i vremenski period trajanja bola. Bol se može javiti u grlu, vratu i u ušima obostrano. Može doći i do javljanja povišene temerature. Ove tegobe su uobičajene posle ovakvih hir. intervencija. Bol i povišenu temeraturu treba rešavati uzimanjem analgetika koji su dostupni na tržištu u propisanim dozama (npr. Brufen, Paracetamol, Panadol, Eferalgan). Treba izbegavati analgetike kao što su Andol i Aspirin. Ukoliko je  tel. temperatura viša od 38C, javiti se  svom lekaru.
  4. Aktivnost. U periodu oporavka, treba izbegavati sve vrste jačih aktivnosti, naporne treninge, bavljenje sportom. Ovo podrazumena bolovanje sa posla ili  pošteda od vrtića ili škole. Kod odraslih povratak na posao i kod dece povratak u školu, planirati tek po uvođenju normalnog režima ishrane i obustavljanja analgetske terapije. Putovanja daleko od zdravstvenih ustanova ili avionom se strogo zabranjuje u periodu oporavka.
  5. Posete. Posete pacijentu treba svesti na minimum. Ne dolaziti u kontakt sa osobama koje imaju neku vrstu respiratorne infekcije, pogotovu sa bolesnom decom. Svaka infekcija u postoperativnom toku može potencijalno dovesti do krvarenja.
  6. Higijena. Svakodnevno održavati higijenu tela i usne duplje, normalno se kupati i tuširati, ali ne vrelom vodom. Normalno prati zube. Izbegavati parna kupatila, saune, vrele kupke, masažne kade sa  toplom vodom.
  7. Disanje. U periodu oporavka može doći do otežanog disanja na usta, hrkanja, osećaja stranog tela u grlu, što je posledica otoka u grlu. Kada otok spadne, najkasnije do 10-14 postoperativnog dana, disanje na nos i usta će biti normalno.

Krvarenje. Može doći do povremene pojave  sukrvičavog sadržaja u ispljuvku u periodu oporavka. U slučaju javljanja veće količina sveže crvene krvi u ustima treba se javiti svom lekaru. Pacijent treba ostati smiren i doći do najbliže dežurne hiruške zdravstvene ustanove, poželjno one u kojoj je hiruška intervencija i rađena. Treba obavezno doći u pratnji, ne sedati u vozilo samostalno i dovoziti se do zdravstvene ustanove.

Ukoliko ima nedoumica i nejasnoća oko bilo kojeg od ovih saveta, treba razgovarati sa svojim hirurgom.

ALERGIJSKI RINITIS J30

Alergijski rinitis je hronični zapaljenski proces sluznice nosa nastao kao posledica delovanja alergena. Najčešće se javlja kod školske dece i mladih odraslih osoba, a retka je pojava posle 65. godine života.

Alergijski rinitis se klasifikuje na osnovu nekoliko kriterijuma:

  1. Prema izloženosti uzročnom alergenu: sezonski (izazvan različitim vrstama polena, polenska kijavica), perenijalni (izazvan alergenima koji postoje preko cele godine) i profesionalni (izazvan alergenima na radnom mestu).
  2. Prema dužini trajanja simptoma bolesti: intermitentni (simptomi traju manje od četiri dana nedeljno ili manje od četiri nedelje) i perzistentni (simptomi traju duže od četiri dana nedeljno ili duže od četiri nedelje).
  3. Prema intezitetu simptoma bolesti: blag (ne narušava kvalitet života) i umeren odnosno težak (izaziva poremećaj jednog ili više parametara kvaliteta života: poremećaj spavanja, poremećaj dnevne aktivnosti, sporta i rekreacije, problemi na radnom mestu ili u školi i pojava neprijatnih simptoma).


Sezonski alergijski rinitis se odlikuje pojavom simptoma u sezoni polena uzročnika, ali kod velikog broja bolesnika simptomi se nastavljaju i u postsezoni kao posledica nespecifičnih hiperreaktivnih reakcija i pridružene infekcije. Glavni simptomi su kijanje, obilna sekrecija iz nosa, svrab u nosu i očni simptomi (crvenilo vežnjača, suzenje), s tim što uvek postoji manji ili veći stepen opstrukcije nosa.

Perenijalni (celogodišnji) rinitis karakteriše prisustvo simptoma tokom cele godine. Glavni simptom je opstrukcija nosa sa svim posledicama koje proističu iz hroničnog otežanog disanja na nos: glavobolja, gubitak čula mirisa, osećaj suvoće u ždrelu, zaglušenost ušiju i oslabljen sluh.

Terapija alergijskog rinitisa zavisi od vrste alergena uzročnika, intenziteta i trajanja simptoma i postojanja pridruženih bolesti. Lečenje može biti specifično usmereno prema uzročniku (mere izbegavanja alergena i alergen specifična imunoterapija) i nespecifično (mere izbegavanja provocirajućih faktora, medikamentna i hirurška terapija).

Spisak lekara

  1. Prof.dr Nenad Arsović, lekar spec.ORL
  2. Prof.dr Milovan Dimitrijević, lekar spec.MFH
  3. Prof.dr Vojko Đukić, lekar spec,ORL
  4. Prof.dr Dragoslava Đerić, lekar spec.ORL
  5. Prof.dr Ljiljana Janošević, lekar spec.ORL
  6. Prof.dr Anton Mikić, lekar spec.ORL
  7. Prof.dr Predrag Stanković, lekar spec.ORL
  8. Prof dr Željko Petrović, lekar spec.ORL
  9. Prof.dr Snežana Ješić, lekar spec.ORL
  10. Prof.dr Jovica Milovanović, lekar spec.ORL
  11. Prof.dr Borivoj Babić, lekar spec.ORL
  12. Doc.dr Vladimir Đorđević, lekar spec.ORL
  13. Doc.dr Vladimir Nešić, lekar spec.ORL
  14. Doc.dr Aleksandar Trivić, lekar spec.MFH i lekar spec.ORL
  15. Ass.dr Sanja Krejović-Trivić, lekar spec.ORL
  16. Ass.dr Zoran Dudvarski, lekar spec.ORL
  17. Prim.dr Milan Vukašinović, lekar spec.ORL
  18. Prim.dr Goran Bjelogrlić, lekar spec.MFH
  19. Dr Branka Mikić, lekar spec.ORL
  20. Dr Dušan Stefanović, lekar spec.ORL
  21. Dr Snežana Andrić-Filipović, lekar spec.ORL
  22. Dr Dragana Govedarica, lekar spec.ORL
  23. Dr Aleksandar Ugrinović, lekar spec.ORL
  24. Dr Biljana Krstić, lekar spec.ORL
  25. Dr Bojan Pavlović, lekar spec. ORL
  26. Dr AnaJotić, lekar spec.ORL
  27. Dr Srbislav Blažić, lekar spec. ORL
  28. Dr Ljiljana Čvorović, lekar spec.ORL
  29. Dr Aleksandar Krstić, lekar spec.MFH
  30. Dr Goran Stojković, lekar spec. MFH
  31. Dr Staša Ivković, lekar spec.interne medicine
  32. Dr Bojana Bukurov, lekar na spec.iz ORL
  33. Dr Miljan Folić, lekar na spec.iz ORL
  34. Dr Nebojša Mićović, lekar na spec iz ORL
  35. Dr Svetislav Pelemiš, klinički lekar
  36. Dr Milan Dragišić, klinički lekar na određeno vreme
  37. Dr Katarina Šović, klinički lekar na određeno vreme