Univerzitetski klinički centar Srbije

Foto: T. Janjić

Savremene srčane pumpe mogu godinama da rade u grudima pacijenta uz njegovo oslabelo srce

Pored oslabelog i posustalog srca, u grudima sportiste iz Topole i stanovnika beogradskog neformalnog naselja, od juče kuca i - „veštačko srce". Miloš Gajić (38) i Imeri Hamdiji (49) su prva dva pacijenta u Srbiji, koji su dobili savremene pumpe za mehaničku potporu cirkulacije i rad srca, a koje su im ugrađene na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

Ovo je apsolutno nov način lečenja u našoj zemlji i važan događaj u kardiohirurgiji Srbije. Time se otvara potpuno nova era u kardiohirurgiji. Dok u drugim područjima kardiohirurgije, kao što su ugradnja veštačkih zalistaka, rešavanje aneurizma ili urođenih srčanih mana, nismo nimalo zaostajali za svetom, sa ugradnjom ovih pumpi, koje su u suštini „veštačko srce", zaostali smo najmanje 20 godina iza Evrope i sveta - kaže profesor dr Miljko Ristić, koji je bio na čelu tima koji je obavio složene ugradnje ovih uređaja. Operacije su trajale po pet sati. Pacijenti su juče bili u stabilnom stanju, na intenzivnoj nezi. Za starijeg pacijenta ovo je bila intervencija koja je urađena u poslednji čas.

Imerijevo srce je u veoma teškom stanju, procenjeno je da radi sa jedva 10 odsto funkcije. Zbog popuštanja srca, pre operacije smo mu izvadili osam litara vode iz trbuha i još tri litre iz grudnog koša. On je sedeo u krevetu bio je „gladan vazduha", kako mi u žargonu kažemo za nekoga u poslednjoj fazi popuštanja srca. Ne bi živeo duže od sedam dana. Drugi pacijent je sportista koji je imao težak infarkt srca, čekao je već godinu dana srce za transplantaciju i mogao je iznenada da umre da je došlo do pogoršanja stanja - kaže dr Ristić.

On objašnjava da je veštačko srce u početku primene bilo zamišljeno da služi da olakša tegobe i produži život pacijentima koji imaju terminalnu, najtežu srčanu slabost i koji su čekali donora, odnosno transplantaciju srca. Kako se dugo čekalo odgovarajuće srca od zaveštaoca, razvijene su ove pumpe da bi se teškim srčanim bolesnicima produžio život dok se ne pojavi donor. Međutim, iskustvo je pokazalo da su te prve pumpe nekim pacijentima omogućavale da žive po pet, šest, pa i deset godina. Onda se pokazalo da je efekat pumpe iznad očekivanja, pa su neki pacijenti odustali od transplantacije.

- Nove pumpe su mnogo manje, mogu da se ugrade u grudni koš i omogućavaju jedan skoro sasvim normalan život. Ovom pumpom se ne izbacuje prirodno srce iz grudi da bi se ugradilo veštačko, to bi bilo suviše komplikovano i nepotrebno. One ne remete srce koje ostaje, jer funkcija tog srca je toliko minimalna i zanemarljiva: 90,95 odsto posla obavlja pumpa, a petdo maksimalnih 10 o dsto srce koje je ostalo - objašnjava dr Ristić.

Stariji tipovi pumpi za srce se razlikuju od ovih sadašnjih po tome što se nisu ugrađivale u grudni koš, nego je pacijent vezan sve vreme za aparat koji je veliki kao frižider.Jedna takva pumpa ugrađena je pacijentu u KCS pre dva meseca.

Danas postoje pumpe koje mogu da traju 30 dana i nekoliko godina. Kod mlađeg pacijenta, sportiste, kome je srce radilo sa 17 odsto, ugradili smo pumpu koja ima neograničen vek trajanja. Za ovog pacijenta to je definitivno rešenje, ako se pokaže da se njegov srčani mišić može oporaviti. Ali, on je i dalje kandidat za transplantaciju srca - objašnjava dr Ristić.

Druga ugrađena pumpa ima kraći vek trajanja od 60 dana, jer srčani mišnć je toliko propao da lekari u narednom periodu čekaju da vide da li će se funkcije srca kod ovog pac jenta popraviti, kao i da li će doći u stanje kada će moći da mu se uradi ili transplantacija srca ili ugradi pumpa sa dužim rokom trajanja.

Pumpe smo dobili od donora i sada nas ne koštaju, ali to ne može da bude rešenje, već mora da postoji fond baš za ove potrebe. Pumpa sa dužim trajanjem košta 80.000 evra, a sa kraćim oko 4.000 evra. Procenjujem da ima oko 15 pacijenatau Srbiji, kojima bi pumpa bila potrebna u što skorije vreme - kaže dr Ristić.

Podrška kardiohirurške ekipe iz Zagreba

Ove intervencije predvodio je dr Ristić sa svojim saradnicima, docentom Svetozarom Putnikom i dr Mladenom Kočicom. Imali su podršku medicinske ekipe iz Hrvatske, na čelu sa šefom kardio- hirurgije iz Zagreba profesorom dr Bojanom Biočinom i njegovim saradnikom Hrvojem Gašparovićem.

Olivera Popović, Politika