Najava događaja

 ◄◄  ◄  ►►  ► 
januar 2019
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Oni su budućnost srpskog zdravstva

Na početku su karijere, a već su najbolji u svom poslu. Srbija će o njima TEK PRIČATI Uz mnogobrojna odricanja ostvarili su svoje snove i danas spasavaju tuđe živote. Uz mali dodatak - postali su najbolji u svom poslu. "Blic" predstavlja četiri mlade nade srpskog zdravstva, o kojima će se tek pričati.

Želja za spoznajom i da se bude najbolji

Dr Aleksa Pejović (26), neurolog, odeljenje epilepsije, Klinika za neurologiju KCS

"Mnogo toga razlikuje dr Pejovića od ostalih kolega. To nisu samo samopregor i spremnost za žrtvu, kako sebe, tako i onih koji ga okružuju, već, pre svega, izuzetno zalaganje i čvrstina u nameri da se stvari pomere sa mrtve tačke. Naravno, nabolje." Ovako za "Blic", ne sakrivajući ponos, priča doc. dr Aleksandar Ristić, načelnik Dnevne bolnice Klinike za neurologiju, o svom mlađem kolegi, tek stasalom neurologu dr Aleksi Pejoviću.

Ako bi se pobrojale nagrade koje je dobio, naučni radovi u čijem stvaranju je učestvovao, broju pacijenata koje je lečio, na tren bi se moglo pomisliti da su iza dr Pejovića decenije radnog iskustva. No, istina je drugačija - ima tek 26 godina, a već je najbolji u svojoj struci. Medicinu je završio sa prosekom deset, autor je i koautor pet studentskih i četiri naučna rada, a trenutno je na doktorskim studijama iz epidemiologije.

- Prelomni trenutak u odabiru struke bio je početak volontiranja na Klinici za neurologiju. Zadivljen organizacijom rada, znanjem i veštinama ljudi koji tamo rade, poželeo sam da postanem deo takvog kolektiva. Iako ne operišem, već se bavim internističkom granom, i ja imam svoje strahove. Od uzimanja prve anamneze, preko prvog dežurstva u Urgentnom centru, ali i osećaja razočaranja nakon prvog izgubljenog života - iskren je dr Pejović.

Sebe za deset godina, kaže, vidi kako ustaje u pola šest da bi ostavio mlađe dete u obdaništu, starije ispred škole, a sve da stigne na vreme za jutarnji sastanak na Klinici za neurologiju KCS. A rad, znanje i zalaganje, koje dr Pejović svakodnevno pokazuje, vrlo dobro vidi i dr Ristić, načelnik Dnevne bolnice.

- Nije jednostavno u šestogodišnjem periodu održavati takav nivo želje za spoznajom i na kraju, ako hoćete, i želju da se bude prvi, najbolji. Naravno, kada student ima prosečnu ocenu deset, kakav je slučaj sa kolegom Pejovićem, to povlači i veliku odgovornost jer su visoka očekivanja. Dakle, u takvim okolnostima, nema predaha za Dr Pejovića, ali on to breme vrlo uspešno nosi - ponosan je doktor Aleksandar Ristić.

Radna, vredna i dobar timski igrač

Dr Bojana Živković (32), neurohirurg, Klinika za neurohirurgiju KCS

"Nije jednostavno uzeti hirurški nož u ruke, dok ste svesni da je ispod čaršava nečiji otac, brat, majka, sestra... Uvek postoji doza straha, ali to je ono što me tera da budem još pažljivija, obazrivija, da pružim svoj maksimum taj put, svaki put kada mi je skalpel u rukama." Ovo, ulazeći u cik zore u hiruršku salu, spremna za kompleksnu operaciju kičme, priča dr Bojana Živković, neurohirurg za koga svi imaju samo reči divljenja.

Odmalena je, kaže, zamišljala da kada poraste leči ljude. Još i pre prvog susreta sa hirurgijom, na petoj godini fakulteta znala je da je to oblast kojom želi da se bavi.

- Fascinirala me je neurohirurgija, svojom kompleksnošću i preciznošću, izuzetnom širinom različitih procedura koje se moraju savladati - priča dr Živković.

Nju je fascinirala neurohirurgija, a ona je svojim radom i umećem fascinirala sve oko sebe. Pa i profesora dr Miloša Jokovića, direktora Klinike.

- Dr Bojana Živković je primer mladog lekara koji ide pravim putem svoje profesije. Prvo je pokazala želju da se bavi neurohirurgijom, a tu svoju ljubav iskazala je velikim samoodricanjem, ulažući možda i najlepše trenutke života, vreme nakon diplomiranja i položenog stručnog ispita, u danonoćno volontiranje na neurohirurgiji. Izuzetno sam ponosan što je primljena takva osoba, radna, vredna, a pre svega timski igrač, jer je to u neurohirurgiji jedna od bitnih karakteristika - sa ponosom je rekao prof. dr Joković.

Ovu mladu doktorku, ako pitate dr Jokovića, od mora drugih izdvaja želja za napredovanjem i usavršavanjem.

- Zbog toga smo nju i poslali kao specijalizanta u jedan inostrani centar na šest meseci, ali smo dobili divan zahtev da doktorki dozvolimo produženje još pola godine, s obzirom na to da je započela stručni projekat. To je, naravno, na zadovoljstvo sve tri strane i urađeno - priča prof. Joković.

Spremajući se da uđe u hiruršku salu, kroz zaštitnu masku, dr Živković nam je otkrila svoje snove - njena želja je da postane uspešan dečji neurohirurg.

- To je deo neurohirurgije koji me je najviše zainteresovao i kojim bih volela da se bavim. Pokušavam da uz podršku profesora u klinici u kojoj radim, stalno učim i da se usavršavam, te se nadam da ću u svojoj zamisli i uspeti - rekla je dr Živković.

Oko je mali organ, ali i ogledalo organizma

Dr Dolika Vasović (25), oftalmolog, Klinika za očne bolesti

Učenik generacije, najbolji diplomac, najbolji student iz oblasti medicinske fiziologije, stalno zaposlena na Klinici za očne bolesti KCS... Prsti dve ruke nisu dovoljni da se nabroje nagrade i dostignuća Dolike Vasović.

- Nekako, oduvek sam znala da će medicina biti važan deo mog života. Kada govorimo o specijalizaciji, odluku o izboru oftalmologije donela sam krajem studija. Oko jeste mali organ, ali predstavlja ogledalo našeg organizma, u šta sam se uverila još kada sam prvi put uzela oftalmoskop i pokušala da sagledam očno dno. Ljubav koja se tada rodila i dalje traje - kroz osmeh priča dr Vasović.

Posle fakulteta usavršavanje je nastavila upisom doktorskih studija na svom matičnom fakultetu da bi samo par meseci kasnije započela i specijalizaciju iz oftalmologije.

- Iako se čini malim, oko predstavlja zahtevan organ, posmatrano sa hirurške strane. Operativa prednjeg i zadnjeg segmenta je prilično kompleksna i zahteva vrhunsko teorijsko znanje, ali i puno usavršavanja. Kada se setim prve operacije kojoj sam prisustvovala, ona je u meni probudila još veću želju za učenjem gradiva, ali i svih onih tehnika koje će mi omogućiti da jednog dana postanem dobar hirurg - iskrena je ova mlada doktorka.

Kako kaže, oduvek je znala da nakon završenog fakulteta neće odmah otići iz Beograda.

- Trudila sam se da tokom osnovnih studija svojim zalaganjem i trudom omogućim sebi dovoljno argumenata i pokažem da vredim kako bih možda dobila priliku za posao. Dobiti posao i specijalizaciju sa 25 godina za mene lično predstavlja ostvarenje snova. Smatram da je čast raditi u svojoj zemlji, pomagati svojim ljudima i pričati na svom jeziku - rekla je dr Dolika Vasović.

Životi pacijenata na iks-nožu zavise od nje

Tijana Radovanović (27), medicinski fizičar, Centar za iks-nož, KCS

Kada se za nekog kaže da je fizičar, obično pomislimo da u kabinetu petlja sa nama nerazumljivim stvarima. Jedna od njih, međutim, radi sasvim drugačiji posao. I najbolja je u tome. Tijana Radovanović je medicinski fizičar, koja svakodnevno odgovara za goli život svih pacijenata iks-noža. Ukoliko idete na zračenje, ona određuje sve parametre kojima ćete biti zračeni. Ipak, ogromna svakodnevna odgovornost ovoj mladoj naučnici nimalo ne smeta.

- Završila sam Srednju medicinsku školu, a nakon toga Fizički fakultet i velika želja mi je bila da uklopim ta dva zanimanja. Volim praktičan rad i rad na savremenim uređajima, tako da mi rad na iks-nožu sve to i omogućuje - kaže Tijana za "Blic".

A kako je oduvek želela da pomaže ljudima i da se ujedno i bavi naukom, nakon završetka fakulteta dala se u misiju - pronalaska zanimanja koje obuhvata ove dve oblasti. To je i pronašla u Centru za iks-nož KCS, a njen trud i zalaganje izdvojili su je od ostalih.

- Prezadovoljan sam Tijaninim radom. Veoma brzo se uklopila u kolektiv i svakodnevno pokazuje sve veći nivo samostalnosti u radu - pohvalio je ovu mladu naučnicu njen nešto iskusniji kolega i mentor Koča Čičarević, takođe medicinski fizičar.

Za deset godina ova mlada nada srpskog zdravstva vidi sebe kao ostvarenog profesionalca.

- Vidim sebe i kao nekoga ko pomaže mladima da se obuče za ovako odgovoran posao. Želim da još više napredujem, da nadograđujem svoja znanja, a sve u cilju onoga što mi je najvažnije - unapređenja lečenja pacijenata - iskrena je Tijana.

Na kraju, mlada fizičarka ističe da bi poboljšanje infrastrukture i finansijskog aspekta rada, dovelo do još veće zainteresovanosti mladih za karijeru u zdravstvu.

BLIC